Бензин или дизел?

0
306

„Да ли да купим бензинца или дизела?“ једно је од неколико најчешћих питања која чујем у току дана. Од осталих бих прије свега истакао „Да ли знате због чега смо Вас зауставили?“, као и „Шта раде све ове мајице на кревету?“. Најдраже ми је, ипак, ово прво.

Један од главних криваца за ову исконску недоумицу је општа необавијештеност јавног мњења, као и урбане легенде из времена Мерцедеса 124 200 Д чијих су 75 рага вукле тону и по тежак аутомобил по милион километара без кварова, уз просјечну потрошњу од 7 литара лож-уља.

То што тај мотор има свега пет покретних дијелова и што на њему нема шта да се поквари нико не спомиње, као ни несвакидашње убрзање од 18.5 секунди до „стотке“.

Технолошки гледано, ова два горива захтијевају различите ствари како би постигла исто, али на другачији начин. Бензин тражи фино распршену смјешу и варницу којом започиње процес сагоријевања, али не подноси превелике притиске (компресију). Дизел гориву је потребно управо супротно, дакле виши ниво компресије како би се само-запалио без варнице. Многи то не знају, али уколико убаците запаљену шибицу у канту са нафтом ништа се не догоди. Не кажем да сам то пробао (ал’ не кажем ни да нисам). Са бензином то вриједи покушати тек када пресјецање вена и вјешање нису уродили плодом, па човјек одлучи да оде „in the blaze of glory“.

Времена се мијењају, са њима и технологије које напредују брзином свјетлости, али уврежена мишљења људи – то већ мало слабије. Хајде зато да прођемо кроз неколико основних фактора који чине разлику између бензинаца и дизелаша, након чега би свакоме од нас требало да постане јасније шта управо њему више одговара, а то су:

Потрошња горива

Мрзим је. Да нема потрошње горива возио бих се по цијели дан, сваки дан. Ма, у шпајз бих по теглу ајвара ишао аутом. Када је она у питању (потрошња, а не тегла ајвара) недвосмислени побједник је увијек био и остао дизел, мада се доста тога промијенило посљедњих година. Прије свега, дизелке су некада трошиле јефтини Д2, а реално и лож-уље ако претекне од гријне сезоне. Данас је еуро дизел скупљи од безоловне 95-ице, те је уштеда значајно мања. Мања је и разлика у потрошњи јер су бензински агрегати све штедљивији, али су и даље ту нека два литра више у просјеку, барем када се ради о моторима сличне радне запремине. Да ли то значи да вам треба дизелаш? Да, уколико прелазите више од 25.000 километара годишње. Тада ћете, уз тренутне цијене, штедити око 400 еура годишње на гориву, што ће у потенцијалу неутралисати вишу набавну цијену, али и скупље одржавање. Све то под условом да аутомобил задржите макар пет година и да избјегавате кратке градске релације које су погубне за модерне дизел моторе. Погубне јер ДПФ захтијева бесмислено дугу вожњу на бесмислено високим обртајима да би се регенеративни циклус успјешно извршио. А сви знамо да реч циклус никада у историји ниједном мушкарцу није донијела добро. Уз то, употреба аутомобила на кратке релације онемогућује достизање радне температуре код дизелки чиме се опет умањује разлика у потрошњи. 

Одржавање

Грозна ријеч која обично подразумијева да је нешто скупо цркло и да мора да се замијени, при чему се нешто друго увијек мења уз то прво јер ће у супротном и то да цркне и са собом повуче и оно прво и нешто треће. Старе дизелке су биле неуништиве, без свјећица и разводника, само Bosch пумпа и блок мотора. Са друге стране, бензински мотори су данас ти који имају мање кварљивих компоненти, гђе прије свега мислим на дизне високог притиска, турбину са интеркулером, пливајући замајац, филтере дизел честица, рециркулациони вентил издувних гасова итд. Нажалост, захтјеви за већим перформансама и нижом потрошњом чине да се и у бензинске агрегате уграђује све више ових система, али су они за сада још увијек значајно поузданији и мање комплексни. Такође, уопштено гледано, чак и најобичније редовно одржавање аутомобила покретаног дизел горивом може бити и до 25% скупље од бензинске алтернативе.

Осjећај у вожњи

За њега живимо, за њега дишемо, за њега ћемо последњи еуро да дамо. Познато је да бензинци захтијевају више рада на мјењачу, као и да сваки мало јачи дизелаш не осећа узбрдицу, укључену климу, па чак ни десет пакета шверцованих шпанских плочица које терамо у гепеку (можда сам и ја некад зспсз). Разлог томе је далеко већи обртни момент, исти онај који пружа добра међуубрзања и могућност кретања из мјеста без додавања гаса. Максимални обртни момент који је код модерних дизелки доступан већ од 1.500 обртаја у минути је опет посљедица конструкције мотора, дужег хода клипа усљед потребе за већим компресионим односом, али прије свега турбине промјенљиве геометрије која је данас подразумијевани дио сваког дизел мотора. Тамо близу уласка у црвену зону обртомера, гђе перформансе дизел мотора почињу да јењавају, бензински тек почиње да се разиграва и многи возачи то не би мијењали ни за шта на свијету. Поготово не за буку, вибрације и дим карактеристичан за моторе који су до 70-тих година прошлог вијека готово искључиво покретали камионе и пољопривредне машине.

Рекавши све ово могли бисмо закључити да се одговор на ово питање своди превасходно на лични осјећај или евентуално епилог неке свађе у кафани на тему ко је паметнији. Свако је увијек паметан када треба потрошити туђи новац, али ријетко ко ће застати и размотрити све чињенице хладне главе. Ја сам рецимо до сада возио пет бензинаца и четири дизела и волим и једне и друге, сваке на свој начин. Ствари се развијају у таквом смјеру да се сви параметри ове двије потпуно различите филозофије приближавају, а на крају ће и једна и друга попустити пред електричним погоном. То ипак није разлог да жмурите пред властитим жељама, потребама и могућностима.

Мој савјет би стога био: Уколико имате вишка пара – купите шта год вам душа иште.

Уосталом, што би рекао један мој другар, ко ће вам купити ако нећете сами себи. Онда тај новац можете трошити насумично и у великим количинама на гориво, регистрацију, редовно одржавање и кварове. Ако, пак, припадате далеко већој популацији људи који једва скрпе новац за куповину самог аутомобила или једноставно не желите да се расипате, ствари у принципу стоје овако: Прелазите испод 20.000 километара годишње? Искључиво бензин. Прелазите преко 30.000 километара годишње? Искључиво дизел. А шта је са великим опсегом између? Па, у том случају одлука зависи од тога шта вас више нервира, то што не можете да извучете узбрдицу са укљученом климом или турбина „à la catastrophe“ скувана у сопственом уљу. Ипак, шта год да изаберете, гледајте макар да вам је убрзање до „стотке“ значајно краће од неких других, такође интимних и адреналином испуњених тренутака.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име