Бактерије: Пут кроз кухињу и прашуму

0
115
Фото: kjpargeter / Freepik

Колико се бактериолошки разликују наши домови? Кренимо на путовање кроз праву прашуму наших кућа, гдје милиони бића живе заједно са нама…

Људи, посебно на Западу, имају изразиту особину да се нечега боје. Страх као такав, свеприсутна је појава која у зависности од интензитета преузима најразличитије форме. Једна форма страха која се у мањој или већој мјери манифестује код великог броја људи јесте страх од бактерија и зараза – мизофобија.

И зато, уколико нагињете ка овој групи људи, препорука је да одустанете од даљег читања овог текста. Али прије него што одустанете, знајте да сте додиривањем своје тастатуре много више запрљали руке него да сте додиривали вашу ве-це шољу.

Другим ријечима, уколико сте и латентни мизофобичар, сљедећи пут када будете жељели да користите свој рачунар, из предострожности ставите гумене рукавице како бисте се заштитили од напада микроорганизама и потенцијалне заразе.

Има томе неколико година како су научници са Универзитета у Аризони изашли са овим необичним податком: ваша тастатура има 400 пута више бактерија него ваша ве-це шоља!

Ова дјелимично безобразна нелогичност је научнике навела да даље истражују наше личне предмете и просторе у циљу креирања бактериолошке мапе.

Какву корист од ових истраживања можемо имати као појединци, ни сами научници са сигурношћу не могу да кажу, сем што је чињеница да микроорганизми директно утичу на наше здравље. Можда нам њихово прецизно лоцирање може помоћи да их боље разумијемо.

Тим окупљен око микробиолога Ное Фирера са Универзитета Колорадо у Булдеру истражио је хиљаду домова широм Америке у потрази за одговорима на питања: колико се заправо бактериолошки разликују наши домови, колико је важно да живимо у влажном насупрот сувом окружењу, да ли то што имамо пса у кући или смо вегетаријанци утиче на развој микроба у нашем дому? Која је микробиолошка разлика у домовима који се налазе у шуми од оних који су у градовима?

То су све велика, основна питања на која и даље немамо одговоре.

АМАЗОН У КУХИЊИ

Фирерин тим се у својој посљедњој студији веома детаљно бавио кухињом те је успио да направи тродимензионалну мапу микроба који се налазе на свим појединачним предметима у тој просторији.

Можда ће звучити помало тривијално, али та мапа највише подсјећа на деветнаестовијековну мапу биљака у Северној Америци. Већ неколико вијекова уназад научници се труде да мапирају макроорганизме и коначно је ред дошао и на оне који се не виде голим оком.

Истина је да смо боље обавијештени о томе која врста оваца и колики број њих насељава, на примјер, аустралијски континент, док немамо појма о томе како су клице и микроби, који толико утичу на наш здрав живот, дистрибуирани тамо гдје проводимо највећи дио времена, као што је кухиња или наш дом генерално.

На примјер, на површинама предмета се налази огроман број бактерија са наше коже. Оне се врло вјероватно не размножавају, већ само тако остају на површинама. Ми, дакле, константно сејемо бактерије. Али неке од њих готово сигурно живе тамо негдје на фрижидеру или на дасци за сјечење.

Бројна истаживања су показала да што више тежимо стерилном окружењу у ком одгајамо своје малишане, то више ризикујемо да они развију алергије, односно имунолошке проблеме за читав живот.

Велики број бактерија које се налазе на нашој дасци за сечење ту долазе са поврћа, и то није ништа необично. Али на тој истој површини се налазе неке које ту заувијек остају иако даску добро исперемо детерџентом. Али то не треба да вас плаши. Чињеница је да ви не живите у стерилној околини без обзира на то колико је често чистите – одређене бактерије су увијек ту.

БАКТЕРИОЛОШКА ЛИЧНА КАРТА

Фирерин тим је анализирао бактерије које се налазе на нашим тастатурама и тада дошао до закључка да се практично исте бактерије које се налазе на нашим јагодицама прстију налазе и на нашој тастатури.

То може бити добар алат у ситуацијама када у потрази за откривањем нечијег идентитета ДНК анализа или стандардна процедура тражења отисака пристију не дају резултате. Дакле, микробиолошке заједнице на кожи теже да буду јединствене на свакој индивидуи појединачно и временом се јако споро мијењају.

Намеће се питање, да ли на сличан начин можемо да утврдимо ко је живио у стану прије нас? Да ли су претходни власници имали пса?

Како би научници одговорили на ова питања, претходно морају да утврде колико дуго је бактерија постојана на одређеним типовима површина као што су метал, текстил или пластика, као и да истраже површине које додирују различити људи.

У свом раду Ферер и сарадници су успјели да утврде још једну интересантну чињницу, а то је да жене имају више бактерија на длановима од мушкараца, без обзира на то што се показало да оне чешће перу руке.

Разлика у знојењу и производњи себума, у хормонима па чак и коришћењу козметичких средства могу бити разлог овоме, као и разлика у другачијој киселости коже – кисело окружење тежи мањој микробиотичкој разноврсности.

Исти научници су показали да, у поређењу са мушкарцима, просечна женска особа има три до четири пута већи број микроба, на и око свог радног простора.

Од бактерија, микроба и клица се не може побјећи. Они су настањивали овај простор много прије нас и добрим су дијелом и заслужне за успостављање услова у којима смо настали.

С обзиром на то колика је њихова присутност, њихове пријетње су скоро па ријетка појава. На крају, упознавање са индивидуалним бактеријским картама нас самих може нас повести ка бољем суживоту са овим сићушним цимерима о којима знамо тако мало, а толико их се бојимо.

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име

Услови коментарисања: