Бомбардовање Хреше 1995. године (ВИДЕО)

0
1734

У оквиру НАТО интервенције под називом „Одлучна сила“ која је почела 30. августа и трајала до 14. септембра 1995. године, НАТО авиони бацили су на Републику Српску 1026 бомби, од чега 708 навођених. У том подухвату убијена су 152 цивила. Tачан број посредних жртава умрлих од посљедица бомбардовања и коришћења осиромашеног уранијума се не зна, јер се нико није бавио том анализом. Гађана су тада бомбама многа мјеста, а међу њима Хреша и Лукавица. На редакцију нашег портала стигао је емаил са информацијом о овом нападу, који Вам преносимо у цјелости.

Поштовани,

На вашем порталу сам прочитао вијест о НАТО агресији на Републику Српску и злочиначком нападу НАТО авијације на Пале. Тај текст ме инспирисао да подијелим информацију и подсјетим јавност о НАТО нападу на моје село и посљедице тог напада. Иритира ме то што заборављамо такве догађаје, не обиљежавамо их, нити својим покољењима преносимо истину која се десила. Тај догађај је директно утицао на здравље мојих комшија, а о томе сви ћутимо.  Питам се зашто? Шаљем вам и линк на снимак са кадровима поменутог напада који сам успио наћи на интернету.

Шта се десило тог 5. септембра 1995. године? Постоје очевици који су тог дана, око 12 часова видјели како злочиначки НАТО авион испушта пројектил изнад Сумболовца. Авион је оодлетио према Сарајеву. Нису знали шта се тачно гађа, односно гдје ће пројектил пасти. Установило се касније да је гађан најурбанији дио Хреше, односно комплекс, у ком се данас налази администрација Општине Источни Стари Град, амбуланта, пошта и друге институције и предузећа.

Поменути комплекс објеката је и у септембру 1995. године био урбани дио села. Тада се тамо налазила војничка кухиња, кувари, аутомеханичарска радионица са мајсторима, цивилно становништво, које је избјегло у зграду основне школе. Било је више од стотину људи, углавном мјештана, у том тренутку сконцентрисано око зграде основне школе.

Пројектил није погодио зграду школе. На путу до циља зауставила га је крошња врбе, која се налазила преко пута чесме на Хреши, око стотину метара удаљеној од зграде школе. Тај НАТО пројектил је експлодирао у крошњи дрвета и убио цивила Николу Космајца, који је на кориту појио краву. Гелери су ранили још неког цивила. Да није било крошње врбе, пројектил би погодио зграду основне школе, а број жртава би био огроман.

Посредно је тај пројектил однио доста жртава. Много становника Хреше је у послијератном периоду оболило и умрло од карцинома. Сви су они били у близини мјеста експлозије, кретали су се и живјели ту. Коришћен је осиромашени урнијум у НАТО пројектилу, па се тај народ махом разбољевао од његових посљедица. Сити смо објашњења упитних научника о томе како осиромашени уранијум не убија. Господо, осиромашени уранијум или нешто треће, свеједно је, пракса показује другачије, народ напрасно умире. Да ли је то нас срамота да причамо о томе како умиремо од посљедица бомбардовања или једноставно немамо воље? Зашто се налазимо у таквом једном безвољном стању? Питам се, такође, да ли би се о овом случају више знало да није било крошње врбе? Колико жртава би било довољно да се такав догађај обиљежава? Наша покољења морају знати истину, да се њима не би слично догодило.

У борби против пилећег памћења, мјештанин села Хреша.“

Снимак можете погледати овдје. Упозорење, видео је узнемирујућег садржаја!

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име