Ћирилицу ће да штити слово закона

0
438

Стручњаци из области језика и језичке културе радиће на изради Нацрта закона о очувању српског језика и ћирилице, који би требало до јесени да буде упућен у Народну скупштину РС.

Потврдио је ово за „Независне“ Дане Малешевић, министар просвјете и културе РС, и истакао да ће на овај начин покушати кроз законска рјешења сачувати ћирилицу као писмо које се данас све рјеђе користи.

„У Русији, која је велико тржиште, могуће је писати ћирилицом и тамо ‘Цоца-цоли’ не смета да им назив пише тим писмом, а код нас су називи кафана, трговина и других објеката из другог језичког подручја, док врло мало њих носи нама блиске називе“, рекао је Малешевић.

Због тога се, како каже, у сарадњи са стручним људима из ове области мора нешто учинити да ћирилица не буде запостављена.

„Ћирилица је према оцјени јапанских стучњака најсавршеније и најљепше писмо. Ако они то тврде, зашто бисмо ми своје писмо тако олако бацили“, каже Малешевић.

Стручњаци су упозоравали да многи ђаци и студенти у РС ријетко пишу ћирилицом или је мијешају са латиницом, а захваљујући, прије свега, ери интернет комуникације употребљавају мноштво туђица, скраћеница и слично.

Према ријечима Татјане Дуроњић, професора на бањалучком Факултету политичких наука, опсег употребе ћириличног писма је изузетно мали, а да не постоји службена преписка, чини се, заборавили бисмо да ћирилица постоји.

„Називи фризерских салона, продавница, тржних центара  и других објеката намењени су Енглезима, изгледа. Недавно сам, путујући кроз једно удаљено село код нас, на капији куће за продају прочитала написану поруку ‘FOR SALE’, за све ‘Енглезе’ који туда прођу“, рекла је Дуроњићева.

Она сматра да је употреба језика и писма својих предака услов трајања потомака.

„Сетимо се тога кад год правимо компромисе у комуникацији“, рекла је Дуроњићева.

Додала је да влада увјерење да говорити учено подразумијева употребу страних ријечи, по принципу – што више страних ријечи, то боља памет.

„Рукописи с којима се сусрећем у академском раду су најчешће у категорији ‘неисписаних слова и речи’. Када аутор таквог писања користи тастатуру, пише брзо, али опет с грешкама, значи конфузне су мисли. Постоје сада већ генерацијска предубеђења да лепо и тачно писање није услов за успешну комуникацију. Релативизација је захватила и поштовање правила лепог и академског писања и говора“,  рекла је Дуроњићева.

Бранка Кукић, професор српског језика у бањалучкој Гимназији, сматра да ћирилица не нестаје, него је ми одбацујемо не инсистирајући на њој бар у образовним институцијама и тамо гдје је то могуће.

„Ћирилице ће бити увијек, а да ли ћемо ми да је користимо и ширимо, то зависи од свакога од нас. Интернет свакако доприноси већој употреби латинице, али и за то постоји рјешење, које, на примјер, Руси сјајно примјењују“, сматра Кукићева.

Због тога је једно од основних правила да њени ученици искључиво ћирилицом пишу писмене задатке и све остале радове.

„Инсистирам на томе јер самостално и произвољно већина је склонија латиници“, додаје Кукићева.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име