Црногорски Ромео и Јулија: Трагедија већа и од Шекспирове!

0
714

Причом о Ромеу и Јулији, Шекспир је вјероватно потпуно случајно, смислио образац за све потоње љубавне приче, које су се трагично завршиле. Једна од њих десила се у Перасту у Црној Гори. Њени актери билу су Катица и Анте, а тајну о њима данас чува острво Свети Ђорђе.

Боком Которском, па тако и Перастом давне 1813. године шетали су војници Наполеона Бонапарте, након француског освајања овог дијела приморја.

Међу њима је био и млади официр Анте Словић, Далматинац са острва Црес, који није ни слутио да ће му долазак у ове крајеве промијенити живот из корјена, да ће ту пронаћи љубав свог живота, затим је несрећно изгубити, а онда војничку униформу замијенити одором фратра.

Шетајући са друговима кроз Пераст, млади Анте је угледао једну од најљепших локалних дјевојака тог времена, Катицу Калфић и одмах се заљубио у њу.

Иако не постоје прецизна свједочења о овом њиховом сусрету, судећи по догађајима који су се убрзо одиграли, била је то „љубав на први поглед“. Ни Катица није остала равнодушна на виђеног Далматинца, тако да су почели да маштају о заједничком животу, али када се рат заврши.

Нису ни слутили да ће сви њихови снови бити прекинути само неколико дана послије.

Како то бива у рату, народи у окупираним територијама покушавају разним видовима отпора да се супротставе непријатељу, а једна таква „непослушност“ Пераштана, била је готово безначајна за овај народ, али фатална за Анта и Катицу.

Они су истакли окупаторску заставу на тврђави Свети Криж, а то је разбjеснило француског заповједника. Његова војска, која је била стационирана на острву Свети Ђорђе, преко пута града, добила је наређење да запуца из топова на Пераст.

Прво топовско ђуле полетјело је управо „из руке“ официра Словића. Одмах након њега Пераштани су дигли бијелу заставицу и све је окончано.

Срећан због брзог прекида ватре, Анте је пожурио чамцем до обале како би видио своју вољену Катицу, али га је тамо дочекала тишина, а његова Катица је лежала мртва. Саопштено му је да је страдала од јединог плотуна који је полетјео према Перасту, баш оног који је он испалио.

Поворка са посмртним остацима Катице Калфић кренула је чамцима ка острву Свети Ђорђе, које је поред имена свеца заштитника Котора, често називано и „острво смрти“, зато што су се на њему налазили гробови многих Пераштана.

Свој вјечни мир на њему је нашла лијепа Катица, а Анте је тада одлучио да се више никада од ње не растане. Замонашио се и постао фра Фране, живео је у напуштеном самостану, бринуо се о Катичином гробу, доносио свјеже цвијеће и свакодневно палио свијећу. Управо њен пламен је Пераштанима био сигнал да је једини живи становник овог острва и даље међу њима.

Године су пролазиле. Иако је дошао као војник окупаторске војске и лично био заслужан за смрт једне од омиљених становница Пераста, мјештани су завољели фра Франа, па су му тако и поклонили барку којом се, у ријетким приликама, превозио до града како би прибавио неке потрепштине.

Када једно вече није засијала свијећа са Катичиног гроба, знали су да јој се придружио у вјечности, а ујутру су одмах пожурили ка острву.

Затекли су фратра како мртав лежи преко Катичиног гроба, а у руци држи папир на ком је писало: „Сахраните ме поред ње, да будем бар мртав с Катицом“.

Пераштани су, из поштовања, испунили његову посљедњу жељу, а од тада се на острву Свети Ðорђе, уз зид цркве, налази гроб на коме нема записа. Изнад њега се уздижу два чемпреса, који се у висини спајају. Ту почивају перашки Ромео и Јулија.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име