Да ли повријеђена осјећања заиста боле?

0
312

Повријеђена осјећања. Главобоља. Када причамо како смо остављени или одбијени, користимо исти рјечник који би користили за опис физичке повреде. Бол можда није ништа друго него погодна метафора за нашу емотивну бол – уосталом, немогуће је помијешати сломљено срце са сломљеном кости.

Ипак, ако питате некога о најгорим тренуцима у њиховом животу, одговор би могао “допријети до раног дјетињства и сјетити се искуства одбијања у друштву”, каже Наоми Ајзенбергер, психолог на универзитату UCLA. “Била сам само радознала зашто је то тако”, каже она. “Зашто то на нас тако дубоко утиче?” Ајзенбергер и тим истраживача покушали су да одговоре на то питање испитивањем како мозак реагује на одбацивање.

Истраживачи су посматрали људску активност мозга помоћу MRI скенера док су играли виртуелну игру. Учесници су мислили да играју игру са другим људима у студији. Али, у стварности су се играли са компјутерским програмом. Изненада, “играчи” су престали да бацају лопту особи повезаној на скенер – и скенирање се запалило у областима мозга повезаних са болом.

Ова блага епизода искључивања активирала је двије области мозга које обрађују емоционалне и узнемирујуће аспекте физичког бола. То су ткива у облику слова C у мозгу која се називаju предњи цингуларни кортекс и подручје смјештено дубоко унутар темпоралних режњева званих предња инсула. Заправо, активност у овим дијеловима мозга нам говоре “ово је ужасно, дозволите ми да се извучем од овога“, каже Ајзенбергер.

“Можда постоји нека истина у нашим ријечима, због чега говоримо ствари као нпр. да одбијање боли”, каже Ајзенбергер. Изгледа да мозак обрађује бол  проузроковану одбацивањем “на начин који изгледа веома сличан физичком болу”.

Али, можда ствари и нису тако једноставне. Током 2014, Тор Вагер, когнитивни неуронаучник на Универзитету Колорадо Боулдер, и тим истраживача обучавали су компјутер да анализира скенирања мозга и развије шаблоне мождане активности за физички бол и друштвено одбацивање. Када је рачунар анализирао нови скен, он би у 100 одосто случајева погодио да ли је мозак у физичком болу или доживљава друштвени губитак.

Одбијање и физички бол дијеле заједничу неуронску територију, “али када стварно удубите и погледате обрасце [активности], они су различити”, каже Вагер.

Ипак, Вагер – чија листраживања проучавају како наше мисли и увјерења утичу на наше мозгове и тијела – не умањује ефекте друштвеног бола. “Не мора бити исто [као физички бол] да би било заиста важно”, каже он. Одбацивање у нашим умовима може изазвати бригу и сумњу, а те мисли “могу директно да комуницирају са свашим нервним системом”, каже Вагер.

Нервни систем, заузврат, међусобно дјелује са остатком вашег тијела. Можда негдје у овим компликованим интеракцијама Вагер покушава да пронађе објашњење зашто се одбаченост осјећа као ударац у стомак или зашто сломљено срце боли толико.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име