Дан побједе над фашизмом – 9. мај

0
797

Девети мај се слави као Дан побједе над фашизмом. Након шестогодишњег оружаног сукоба који је отпочео 1. септембра 1939. године нападом нацистичке Њемачке на Пољску, Други свјетски рат на европским просторима окончан је 9. маја 1945. године потписивањем безусловне капитулације оружане силе Трећег рајха. Почев од тада, овај дан се свечано обиљежава у великом броју земаља свијета.

Други свјетски рат представља највећи и по обиму страдања најтрагичнији оружани сукоб у историји човјечанства. Одиграо се између два блока држава — Сила осовине, на челу са Њемачком и Савезничких снага, на челу са СССР, Великом Британијом и САД. Долазак нациста на власт у Њемачкој 1933. године представљао је прекретницу у историји Европе у прошлом вијеку. Побједивши на таласу примитивног и лажног патриотизма, агресивног национализма и расизма, отворено ширећи антисемитизам (мржњу према Јеврејима) и нетрпељивост према Словенима и Ромима, власт Адолфа Хитлера отпочела је успостављање режима заснованог на отвореном насиљу, нетолеранцији и искључивости.

По броју држава, као и људи који су у њему учествовали, али и броју људских жртава и степену материјалног разарања, Други свјетски рат представља највећи оружани сукоб у историји човјечанства. Током ратних година, живот је изгубило око 50 милиона људи, међу којима 30 милиона цивила. Да би била побјеђена нацистичка Њемачка, Совјетски Савез је поднио највеће људске жртве изгубивши 28 милиона грађана и војника. Највеће људске губитке у односу на укупан број становника претрпјела је Пољска, која је изгубила шест милиона становника, а више од  95 одсто страдалих били су цивили. Југославија са милион и 800 хиљада жртава била је трећа земља по броју страдалих током Другог свјетског рата у Европи. Стравични призори концентрационих логора широм Европе оставили су неизбрисив траг, јер је до капитулације Њемачке у тим фабрикама смрти убијено више од шест милиона Јевреја.

Рат на простору Југославије почео је 6. априла 1941. године нападима сила Осовине на Југославију. Југославија је била распарчана од стране окупационих армија, док је на значајном дијелу њене територије успостављена марионетска Независна држава Хрватска чије су власти већ у априлу 1941. године отпочеле са организованим злочинима над Србима, Јеврејима, Ромима и антифашистима. У Србији формирана је квислиншка влада Милана Недића која је прихватила окупацију и опредјелила се за срамну сарадњу са Њемцима. Масовна страдања цивила у Краљеву, Крагујевцу, Јајинцима, Новом Саду, Нишу и другим насељима и стратиштима широм Србије, остала су застрашујућа карактеристика рата на њеном тлу. Оружани отпор тада највећој оружаној сили у Европи пружили су родољуби свјесни свих вриједности слободе и достојанственог живота, који су одбацили сваки облик сарадње са окупаторима и латили се оружја. На простору Југославије партизански покрет предвођен Јосипом Брозом Титом, стао је на чело антифашистичке борбе, стекао наклоност савезника и углед као један од највећих антифашистичких покрета у Европи. Рат на простору Југославије завршен је 15. маја 1945. а као побједник из рата изашли су партизански одреди – НОВЈ (Народноослободилачка војска Југославије) предвођени Комунистичком партијом Југославије.

Шта је антифашизам?

Антифашизам није идеолошко, нити политичко увјерење, већ дубоко људско опредјељење за мир и слободу, а против национализма, мржње и расизма. Највећа тековина антифашистичке борбе је побједа у Другом свјетском рату над највећим злом у историји човечанства, нацистичком Њемачком и њеним савезницима, која је негирала саму идеју слободе и човјечности. У основи антифашизам је хуманистичка идеја, која заговара бескомпромисан отпор злу и неправди. Иако је фашизам побијеђен у Другом свјетском рату, идеологија фашиста и нациста није престала да живи. Данас у Европи и у нашој земљи постоје јаки десничарски и националистички покрети. Чак и неки који себе називају историчарима настоје да изједначе Народноослободилачки покрет и Равногорски покрет, као антифашистичке. Покушавајући да легитимишу четнике и Драгољуба Михајловића као антифашисте, негирају саму суштину антифашистичке борбе која је дубоко укорјењена у духу српског народа.

Дан побједе у Другом свјетском рату обиљежава се и као Дан Европе имајући у виду да је савремена Европа заснована на основним принципима и начелима које су водили борце против нацизма и фашизма – на принципима мира, разумјевања, толеранције и сарадње. Тим прије Дан побједе представља прилику да се одавањем почасти страдалима истакне опредјељење за очување тековина остварених том величанственом побједом.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име