На данашњи дан

0
9287

Данас је сриједа, 17. јануар, 17. дан 2018. До краја године има 348 дана.

395. – Умро ромејски цар Флавије Теодосије Први, назван Теодосије Велики, који је владао Ромејом од 379. до 392, кад је обновио цјеловито Римско царство, поставши његов посљедњи владар. Прије доласка на пријесто истакао се као војсковођа у ратовима против Пикта, Шкота, Алемана и Сармаћана и римски цар Флавије Грацијан га је у јануару 379. прогласио савладарем, препустивши му власт у источном дијелу царства. Ступивши на пријесто, за разлику од претходника, није узео титулу понтифекса максимуса. Убрзо је изградио снажну армију, консолидовао прилике на немирном Балканском полуострву и успоставио примирје с Визиготима, у љето 381. сазвао је Други васељенски сабор у Константинопољу, а у фебруару 391. забранио је паганске обреде и прогласио хришћанство једином званичном религијом. Послије преговора с Персијом, с којом се спорио за превласт у Јерменији, мировним уговором је успио да за дуг период учврсти источне границе царства. Пред крај владавине власт у Источном римском царству предао је старијем сину Аркадију, а у Западном млађем Флавију Хонорију. Западно царство је збацивањем посљедњег римског цара Ромула Августула 476. срушио германски вођа Одоакар, а Источно Турци 1453. заузимањем Цариграда, кад је убијен посљедњи ромејски цар Константин Једанести – Драгаш.

1377. – Папа Гргур Једанаести обновио је сједиште римокатоличких поглавара у Риму, послије „вавилонског ропства“ папа у Авињону од 1309, које је било посљедица понижавајућег пораза папе Бонифација Осмог 1303. у сукобу с француским краљем Филипом Четвртим Лијепим, послије покушаја ватиканске курије да папској власти потчини свјетовне владаре.

1601. – Шпанска престоница премјештена из Мадрида у Ваљадолид.

1706. – Рођен амерички политичар и физичар Бенџамин Френклин, борац за америчку независност, један од твораца „Декларације независности“, који је проналаском громобрана постао свјетски познат. Био је и штампар, књижар, новинар, гувернер Пенсилваније, посланик у Лондону и Паризу, члан Краљевског друштва у Лондону. Основао је прву јавну читаоницу у Америци, филозофско друштво Пенсилваније и Академију која је прерасла у Пенсилванијски универзитет. Учествовао је у писању устава САД. Доказао је постојање позитивног и негативног електрицитета, пронашао громобран и открио ток и карактеристике Голфске струје. Дјела: „Нови експерименти и опажања о електрицитету“, „Живот Бенџамина Френклина“.

1773. – Енглески морепловац ДЖејмс Кук је бродом „Резолушн“ први прешао Антарктички круг.

1820. – Рођена енглеска списатељица ирског поријекла Ана Бронте, најмлађа од три сестре које су се бавиле књижевношћу. Дјела: романи „Агнес Греј“, „Станарка Вајлдфел Хола“.

1863. – Рођен руски позоришни глумац, театролог и редитељ Константин Сергејевич Алексејев, познат као Константин Сергејевич Станиславски, оснивач Художественог театра у Москви 1898, чији је умјетнички руководилац и идеолог био до краја живота 1938. У режији и глуми је до савршенства развио позоришни реализам. Основни принцип његове теорије јесте да глумац увијек мора истински да проживљава улогу. Његова теорија, позната као „систем Станиславског“, имала је огроман утицај – и сада има велики број поклоника међу позоришним умјетницима. Дјела: „Мој живот у умјетности“, „Глумчев рад над собом“.

1863. – Рођен енглески државник Дејвид Лојд Џорџ, неколико пута премијер Велике Британије, који је 1911. ограничио власт Горњег дома парламента. Припадао је лијевом крилу Либералне партије, касније њен шеф. Од 1906. до 1911. је утемељио енглеско радничко законодавство: осмочасовни рад за теже послове, помоћ у случају болести, повреде на раду и незапослености. У спољној политици је одлучно бранио интересе британске империје и заузимао се за јаче ангажовање на европском континенту у Првом свјетском рату, укључујући отварање савезничког фронта на Балкану. Био је један од главних учесника мировне конференције у Версају и знатно је утицао на прилике у послијератној Европи. Написао је мемоаре „Двадесет пет година“, у којима је обухватио период од 1892. до 1916.

1876. – Умро српски сликар Павле Симић, који је највише радио иконостасе, углавном у Војводини. Запажен је и по историјским композицијама „Илија Бирчанин предаје харач“, „Хаџи-Рувим“, „Хаџи-Ђера“, „Немањина смрт“, „Сан Св. Саве“ и портретима „Ст. Јовановић“, „Ј. Пробојчевић“, „Милица Стојадиновић – Српкиња“, „Жена с бијелим оковратником“.

1880. – Рођен амерички филмски режисер канадског поријекла Микал Синот, познат као Мак Сенет, један од најзначајнијих аутора бурлескних комедија у периоду нијемог филма. Промовисао је низ глумаца, укључујући Чарлија Чаплина.

1912. – Експедиција енглеског истраживача – поморског капетана Роберта Скота стигла је на Јужни пол, мјесец дана послије експедиције Норвежанина Руала Амундсена. Скот и преостала четири члана његове експедиције умрли су од глади и хладноће при повратку с Јужног пола.

1919. – Пољски композитор Игнаци Јан Падеревски, пијаниста свјетског гласа, постао је први премијер републике Пољске, успостављене послије завршетка Првог свјетског рата умјесто марионетске краљевине коју су 1916. створиле Централне силе. Убиједио је предсједника САД Вудра Вилсона да у свој план од „14 тачака“, који је постао основ Версајског мировног уговора, унесе одредбу о независности Пољске.

1936. – Нациста Јозеф Гебелс поручио Нијемцима: „Можемо опстати без бутера, али не без топова. Ако будемо нападнути, једино се можемо одбранити топовима, не бутером“.

1938. – Југословенски премијер Милан Стојадиновић састао се у Берлину са вођом нацистичке Њемачке Адолфом Хитлером, који му је обећао интегритет државе, супротстављање аустријској рестаурацији, савез против бољшевизма и мађарског реваншизма и да неће стварати савез са Италијом опасан за Југославију. Заузврат је тражио сарадњу са Силама осовине.

1942. – Рођен амерички боксер афричког поријекла Касијус Клеј /Мухамед Али/, једини који је трипут освајао титулу првака свијета у тешкој категорији.

1944. – Савезничке снаге су у Другом свјетском рату код Монте Касина почеле пробој њемачке „Густављеве линије“ дуж највишег дијела Апенинског полуострва. Потом је у жестоким борбама разорен градић Касино и најстарији бенедиктински манастир, који је 529. подигао оснивач тог монашког реда Свети Бенедикт од Нурсије.

1945. – Црвена армија у Другом свјетском рату ослободила Варшаву, пет година након пада главног града Пољске у руке њемачких нациста.

1959. – Стварањем уније република Сенегал и Француски Судан донесена је одлука о оснивању федералне државе Мали, која је ступила на снагу у априлу 1959.

1961. – Убијен конгоански државник Патрис Лумумба, бивши премијер Конга, творац независности земље и херој „црне Африке“. Према налогу самопроглашеног предсједника Катанге Моиза Чомбеа – који је покушао да ту рудама изузетно богату провинцију отцијепи од Конга, у дослуху с власницима великих западних компанија, пословно веома заинтересованим за такав подухват – убили су га бијели плаћеници. Лумумба је противуставно смијењен с положаја предсједника владе 5. септембра 1960, а 1. децембра је отет.

1964. – Умро српски сликар Ђорђе Андрејевић – Кун, члан Српске академије наука и умјетности. Прије Другог свјетског рата највише је сликао призоре социјалне стварности и друштвеног револта, а као учесник грађанског рата у Шпанији од 1936. до 1939. и Народноослободилачке борбе од 1941. – ратне призоре. Радио је велике композиције, портрете, мртве природе и фигуре, цртеже, гравире, графичке мапе.

1966. – Изнад Шпаније су се сударили амерички бомбардер „Б-52“ и теретни авион за снабдијевање горивом, при чему је погинуло осам људи, а бомбардер је принуђен да у Атлантски океан баци хидрогенску бомбу, која није експлодирала.

1991. – Ваздухопловство САД и западних савезника у Заливском рату, у операцији „Пустињска олуја“, извело други и трећи талас масовног бомбардовања циљева у Ираку и у Кувајту, који је окупирала ирачка армија.

1994. – У земљотресу у Лос Анђелесу погинула је 61 особа.

1995. – У земљотресу који је погодио шире подручје јапанског града Кобе погинуло је више од 6.400 људи, а материјална штета је процијењена на 85,5 милијарди долара.

1997. – У Даблину суд прогласио први развод брака у историји Ирске, на основу закона одобреног на референдуму, чему се жестоко противила Римокатоличка црква.

1998. – Предсједник САД Бил Клинтон принуђен је да, као први шеф државе у америчкој историји, свједочи у своју одбрану поводом оптужбе Поле Џонс за сексуално узнемиравање.

2004. – Јужна Кореја и САД постигле споразум о повлачењу америчких војника из Сеула у наредне три године, први пут након завршетка Корејског рата.

2008. – Некадашњи свјетски првак у шаху, Американац Боби Фишер /Роберт Џејмс Фишер/, кога су популарно звали „шаховски Моцарт“, преминуо у 65. години.

2012. – Умро Џони Отис, амерички музичар, пионир ритма и блуза. Рођен је у граду Ваљехо 1921. године.

Архива

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име