Драган Остојић: Сваки привредник треба себе да постави на мјесто радника

0
8704

Пуне руке посла, права мјера пословне храбрости, али и мало среће. То би укратко био рецепт пословног успјеха Драгана Остојића власника пекаре „Златно зрно“.

Први корак у пекарству догодио се у Херцег Новом, сада већ давне 1996. године. У граду од скалина, у пекари у чика Мире Пушића, ратну униформу замијенио је радном. И од тада ради ударнички. У дводеценијском стажу у пекарству није му недостајало признања. Поводом дана општине у Источном Новом Сарајеву одлучили су да највеће признање ове локалне заједнице, општинску повељу, додијеле управо Драгану Остојићу. То је и више него довољан повод да буде саговорник за први Принципов интервју.

Ипак, да кренемо редом. У Источном Новом Сарајеву одлучили су да Вама додијеле највеће општинско признање. Колико је то значајно?

„Много. Значајно је као подстрек. То је мотивација за даљи рад, за напредак, за нове пословне искораке. Не доживљавам то као признање за нешто што сам урадио, већ за оно што тек треба да урадим. Као што сам и рекао, то је подстрек да радимо више“.

Откуд Драган Остојић у пекарству? На први поглед чини се да сте за кратко вријеме направили пословно чудо?

„Могуће је да се чини да је то за кратко вријеме, али ја сам у пекарству од 1996. године. Дакле, већ више од 20 година. Из родног Илијаша отишао сам у Херцег Нови. Тамо смо имали породични стан још од прије рата. Тражим посао, кажу ми да је најбоље плаћен рад у пекари. Запослим се код једног старог чика Мире Пушића, који је, можда је занимљиво, стриц музичара Рамба Амадеуса. И тако почнем да радим у пекарству. Потом сам се запослио као мајстор у погонима прехрамбене индустрије „Александрија“ у Бијелој. Тамо сам радио 8 година. Тада, у савјетодавном тиму за прехрану у „Александрији“ било је 12 доктора наука. Ко је желио, могао је да научи све о пекарству. Радио сам у смјенама по 14, 15 сати и учио. Када сам дошао овдје, желио сам да покренем властиту пекару и да покажем све што сам научио. Требало је да уложим много новца. Прво сам отворио кафић. Желио сам да упознам људе и ову општину. Нисам познавао скоро никога. На моју срећу, уз Божју помоћ, сазнао сам да се изнајмљује једна добро опремљена пекара у Источном Новом Сарајеву. Изнајмио сам ту пекару и тако је све кренуло“.

Прва прекара „Златно зрно“ отворена је 2013. године. Прошлу, 2016. годину, завршили сте са приходом од три милиона марака. Колико „Златно зрно“ данас производи, запошљава? Ко су партнери?

„Прво да кажем да ми имамо стално запослених 70 радника, а отприлике 30 је ангажовано на привременим и повременим пословима. И увијек имамо нова запошљавања, али све то наравно зависи од потребе, од обима посла. Имамо широку палету производа, више од 30 врста хљеба, исто толико пецива, колача, пите, итд. Наш највећи партнер је „Конзум“. Снабдијевамо 85 продајних објеката „Конзума“, све „Аризона“ маркете, а то је око 20 њихових продајних објеката. Наши производи су на полицама у око 10 „Оногошт“ маркета, у „Бингу“, „Бесту“, „Роботу“ и у осталим мањим продавницама“.

Који су наредни пословни потези?

„Ми свакодневно инвестирамо. Уложили смо и у наш возни парк, имамо 15 возила. Имамо јасан план за наредни период. Први наредни значајан потез требало би да буде у сарадњи са општином Источно Ново Сарајево. Ријеч је о привредној зони која тек треба да се гради поред Хиландарске улице. Мислим да смо први резервисали простор за велику фабричку халу. Већ сада имамо проблем са недостатком простора. Једноставно, потребе тржишта веће су од наших тренутних капацитета. И зато планирамо да изградимо ту фабричку халу која би била у складу са свим европским стандардима. Тако би запослили још радника. Ако Бог да, можда би кренули и са извозом на тржиште ЕУ“.

У прилогу РТРС-а објавили су да су Вас и Вашу породици радници наградили уплатом породичног путовања. Заиста несвакидашњи гест. Претпостављам, за то је заслужан Ваш однос према радницима. Ипак, често кажу да је држава најбољи послодавац. Шта Ви кажете?

„Можда се најмање ради на државним јаслама, али то је мач са двије оштрице. У мом случају, ја радника цијеним јер сам био радник, и сада сам радник. Сваки привредник треба себе да постави на мјесто радника и онда све функционише како треба“.

На крају, Ваша порука некоме ко можда сада ово чита и размишља да себе отисне у предузетничке воде?

„Да се моле Богу, да у све укључе комплетну породицу. Нема успјеха без подршке породице. И можда најважније – треба да раде 24 сата“.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име