Град Источно Сарајево у недјељу слави крсну славу

0
707

Град Источно Сарајево прославиће у недјељу, 17. септембра крсну славу Светог Петра Сарајевског Зимоњића.

Света архијерејска литургија биће служена у 9 часова у Храму Светог Петра Сарајевског Зимоњића у Војковићима, општина Источна Илиџа.

Обред ломљења славског колача, те пригодан програм уз додјелу признања заслужним појединцима и колективима биће обављен у Коначишту „Топаловић“ (Топекс) у Источном Новом Сарајеву у 12 часова.

Свештеномученик Петар /Зимоњић/, митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године.

Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговацког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године.

Послије одласка у мировину митрополита дабробосанског Евгенија /Летице/ постављен је краљевским указом од 7. новембра 1920. за митрополита ове епархије.

Свети архијерејски сабор уједињене Српске православне цркве изабрао је Петра за митрополита дабробосанског са сједиштем у Сарајеву, а званично је на тај положај, према тадашњој црквено-правној пракси постављен, указом краља од 7. новембра 1920. године.

У Сарајеву је брзо постао омиљен међу народом. Стекао је углед и поштовање и код Хрвата и код муслимана.

За његово вријеме у Митрополији дабробосанској подигнути су и освећени храмови у Какњу, Брези, Мокром код Пала, Хаџићима, Турбету и Кисељаку, црквена звона у Рудом, у новосаграђеној цркви у Брези, црквени торањ у Бугојну, звона и капела у Осојници код Зенице. Пред рат, у Новом Сарајеву подигнут је Храм Преображења Господњег који је 8. септембра 1940. године осветио патријарх српски Гаврило, уз саслужење митрополита Петра, владике жичког Николаја и других српских архијереја. Према подацима из 1935. године у епархији је била 81 црква и капела. Само 1935. године саграђене су 3 цркве и 2 капеле, а оправљено је 9 капела и 4 цркве.

По избијању Другог свјетског рата, савјетовано му је да се склони у Србију или Црну Гору. Он је на то одговорио: “Ја сам народни пастир, те ме веже дужност, гдје сам дијелио добро са народом, да исто тако и зло са народом подносим и подијелим, и према томе мора се са народом судбина дијелити и остати на своме мјесту”.

Досљедно је бранио православну вјеру и српско писмо пред њемачким Гестапоом. У том безочном нападу, посебно забрани употребе ћирилице, одлучну улогу имао је римокатолички свештеник Божидар Брало, усташки повјереник за БиХ.

Митрополит Петар ухапшен је 12. маја 1941. године и заточен у затвор “Беледија”, а 15. маја исте године отпремљен је у загребачки усташки логор Керестинец, гдје је обријан и одузета су му сва епископска обиљежја.

Према једној верзији, Свети Петар Дабробосански убијен је у Јасеновцу, гдје је бачен у ужарену пећ за печење цигле, а према другој одведен је у Госпић, а онда је са још 55 православних свештеника бачен у јаму Јадовно на Велебиту.

Свети архијерејски сабор 1998. године прогласио је митрополита дабробосанског Петра за свештеномученика.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име