Григориј Перелман, блистави руски ум

0
177

Најбољи живи математичар, Рус Григориј Перелман, пронашао је срећу која не зависи од новца. Одбио је заслужену награду од милион долара. Шта је то што он за те паре може да купи, а да већ нема у својој глави?

Живи аскетским животом, чита књиге и то га чини бескрајно срећним. Незапослен је. Живи у Санкт Петербургу, у мамином стану, од њене пензије. Григориј потврђује неписано правило према коме је “сваком генију потребан брат или сестра који ће га издржавати”. Комшије га ријетко виђају. Понекад прошета у старом сакоу и у офуцаним фармеркама. Тврде да живи у сиромаштву, иако вјерују да Григориј то исто мисли за њих.

Григориј живи у Поенкареовом моделу хиперболичне геометрије, а тај свијет је љепши и интересантнији од овог нашег, еуклидског. Дани на земљи који су нам дати пролазе, живот наставља да бива поезија занесеног умјетника…  Григориј је широм свијета постао подсмијех претежно оних који су једва и “осмогодишњу” завршили. Истих оних који би и Ајнштајну савјете дијелили, док би Теслу клепали на улици. То што Перелманов алгоритам не може још увек наћи примјену за иживљавање рудиментних нагона, ма колко интелектуално они звучали, то само открива примитивност клопке са којом Перелманови критичари покушавају да доскоче животу.

Математика није ствар мишљења, као што ни човјек није рационално биће. Свјетске институције требало би да регулишу право „одраслих“ да буду ирационални и неразборити. Психологија учи да када се нађе објашњење за неку околност или појаву, тада се блокира природна тенденција свијести да надаље самостално дјелује.

На тај начин више не упознајемо себе, нити развијамо креативне идеје. Једна од мистагошких категорија је управо Григориј Перелман који је ријешио један од седам миленијумских проблема математике: тополошки проблем према коме је сваки тродимензионални простор који је без рупа, повезан и коначан, заправо еквивалентан развученој сфери. Око осам година је радио на рјешавању Поенкареове хипотезе, а цијели поступак је објаснио на 1.000 страна. Осим што је одбио милион, упамћен је по реченици: “Ако можете тренирати руке и ноге, зашто избјегавате да тренирате мозак?”

Математика је универзални модел природе, а природа је све што знамо. Умјетност и филозофија заснивају се на математици, док се наука и умјетност у крајњој тачки спајају. Григориј је руски уметник, љубитељ виолине и математичар, који је интелектуално изнад монетарног система. Само је таква особа и могла да ријеши миленијумски проблем. Паметан и скроман, Перелман би требао да буде узор “џет-сету” који зна да броји, али и даље на прсте.

Запад је на сујети простих људи изградио империју. Антипод Макијавелизма, Рус Григориј, модерни је Диоген, слободан у сваком погледу. Иако је социјални случај, Перелману је довољно то што има, док би неком мало било и Београд да му поклоне.

Овај Рус рођен је 13. јуна 1966. године, а као један од пет чланова совјетске екипе, 1982. године је на Међународној математичкој олимпијади освојио златну медаљу. Докторирао је у Санкт Петербургу, предавао је на неколико америчких универзитета, али је 1994. дао отказ на Берклију у Калифорнији, и вратио се у Русију. Иако је решио Поенкареов миленијумски проблем, похвалио се само једном свом колеги. Овај је одушевљен открићем, резултате презентовао научној јавности.

Труст математичких мозгова је након дугог низа испитивања његов резултат прогласио бравурозним открићем. Филдсову награду (еквивалент Нобелове), као и CMI признање у висини од милион долара Перелман је одбио. Људи попут Григорија надрастају медиокритете и свакодневне људске потребе, па и потребу за новцем и славом. Није се појавио на церемонији додјеле у Мадриду, што се догодило први пут у историји ове награде, уз коментар како “баш тај дан мора у шуму да бере гљиве”. Сасвим логично објашњење једног генија.

Перелман је укратко прокоментарисао да Европско друштво математичара није компетентно да оцјењује његов рад, без обзира да ли је оцјена позитивна. Уз тек пар ријечи, руским медијима је изјавио да није заинтересован за новац, ни за славу, те да не жели да буде изложен као животиња у зоолошком врту. Након овога, постао је највећа енигма у историји америчких медија којима је капитал у рангу божанства.

Све собе у стану Перелмана крцате су књигама и папирима. На Гришу се комшије жале да их омета када лоптицом за стони тенис лупка о зид.

Обични смртници трче за материјалним стварима, за парама, славом… Док се људи попут Григорија задовољавају основним потребама, уз императив трагања за тајнама. Резултат тога је да плотски људи пуно брже одлазе у заборав. Они попут Моцарта, који је у 36. години умро у највећој материјалној беди и који је сахрањен са сиромасима па му се за гроб ни данас не зна, живе вјечно.

Није гледао Перелман на сопствене интересе, колико на човјечанство и на будућа покољења. Неким људима једноставно је битно да имају паре како би могли купити Аудија, набити на главу “Рејбанке”, и висити по цијели дан у неком паћеничком кафићу. На крају иза себе оставе речи попут: “Излазио сам, зез’о сам се…”

Гледање српске телевизије у већини случајева спада под патологију, а како се човјек претвара у оно што гледа, резултат је једнак као да сте пуцали себи у ногу. Оно што је Григориј Перелман учинио не може ни милијарда долара да купи. Управо из разлога што га готово нико не разумије, он је разумио и схватио оно што нико није задњих 100 година. И најблиставији ум свих времена, Никола Тесла, умро је као сиромашан човек. Иако је заслужио неколико Нобелових награда, паре су узели они који су покрали његове изуме. Говорио је да му није жао што краду његове идеје, већ што немају своје. Било је код нас још филантропа, великих људи којима није требало много да би били велики. Последњи је блаженопочивши патријарх Павле.

Човек који живи за принципе, а не за новац, одбацује комодитет знајући да постоји нешто што је вриједније од новца. Ствари су финансијски лимитиране и не постоји ствар око које се не може преговарати. Такав вазални однос не уклапа се у концепт генија. “Нормалност” коју је наметнула већина, довела је до тога да наши “интелектуалци” данас готово никада не одбијају рецимо 100 евра, 200 грама кафе или флашу вињака. Зато су генији на нашим просторима све чешће особе чија имена носе једносмјерне улице.

Прочитајте још: Како се мозак математичара разликује од осталих?

И у Русији је Григориј често мета подсмијеха. Многи му пребацују што није узео новац и прослиједио га у добротворне сврхе, заборављајући да је он уместо новца будућим поколењима цивилизације оставио врхунско знање, потпуно бесплатно.

Генији често имају проблем у комуникацији са околином, али зато то компензују у неким другим стварима. Управо такви, они покрећу свијет. Разазнају да тамнички положај ума не распознаје мисао да је бити сиромашан ствар избора. Док бити богат значи бити човјек који се и у потпуној самоћи забавља снагом свог духа и тока мисли.

Посљедње што је руски геније новинарима рекао, било је: „Знам како функционише Универзум. Зашто бих онда трчао да узмем неки милион долара, реците ми?”

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име