ЈОСИП БРОЗ РАНКА МИШИЋ

0
1841

“Дођу, тако, времена, када памет зашути, будала проговори а фукара се обогати“ ријечи су Ива Андрића, потпуно и без грешке усклађене са народном пословицом да “паметнији попушта“ и у тоталној супротности са изведеницом “када би паметнији увијек попуштали свијетом би владале будале“.

Ми се управо налазимо у времену из Андрићевог цитата и крајњи је тренутак признати да свијетом ипак владају будале. Макар овим микро-простором који, на жалост, ни криви ни дужни насељавамо. Паметни би нешто и рекли али немају прилике, будале арлаучу на свим могућим медијима а фукара воза џипове, сједи у којекаквим скупштинама и другим општинским и државним комисијама, управним одборима и разним тијелима а све за добробит народа нашег напаћеног. Поштени људи висе са скела на грађевинама гдје раде “од звијезде до зијезде“ за оне у џиповима а за њихова неотуђива и законом и којекаквим уговорима обећана а неостварена права брину синдикалне вође, све бољи од бољега.

И баш те, незамјењиве и богомдане синдикалне вође, стубови грана и велике поглавице разних радничких племена чија је способност и памет неупитна, јуче су, на 6.Конгресу Савеза синдиката Републике Српске, показале ко коси а ко воду носи.

А коси Јосип Броз Ранка Мишић.

Све водоноше, сви предсједници гранских синдиката уз пар изузетака, довели су своје најпослушније и најоданије кадрове да у светом, историјском тренутку, дигну своју руку и тиме још једном покажу радном човјеку и грађанину Српске колико је глуп. Бирајући по четврти пут за предсједника жену чији је ход по радничким мукама поплочан неуспјесима и срамотом за раднички покрет, увриједили су и чланство и интелигенцију свих радника који уредно плаћају чланарину за коју добијају дебеле вође врло упитних синдикалних способности и, вјероватно, у тијесној вези или, како се то данас модерно каже, спрези са владајућом елитом.

Додуше, неки синдикати и нису били за поновни избор жене чији наступи ће, вјероватно, у скоријој будућности, бити предмет разних докторских дисертација на тему психичких поремећаја из области самообожавања, али су, неприпремљени и неорганизовани, само статирали у најновијем цјелодневном ријалитију. Представнисци Синдиката управе пуцали су из погрешних оружја у погрешним рукама у погрешне мете и на крају напустили фронт. Некако неодољиво подсјећа на један конгрес и неке словенце у једној држави.

Било како било, делегати бирани између дупеувлакача и људи приземне интелигенције, прославили су побједу све грлећи и љубећи жену чији је нови избор почетак краја Савеза синдиката Републике Српске. Јер, “Дођу, тако, времена, када памет зашути а будала проговори“.

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име

Услови коментарисања: