Како су друштвене мреже угрозиле знање: Постајемо ли глупљи?

0
114

Википедија се тренутно налази у егзистенцијалној кризи. Иако су недавно тражили да им корисници помогну, проблем није финансијске природе.

Проблем је, тврди Хосеин Дершан с „Wired-а“, у броју корисника који придоносе страници. Наиме, идеја иза Википедије је иста као иза сваке друге енциклопедије која се појавила прије ње – скупити комплетно знање људског рода. Та идеја присутна је још од времена када су исламски учењаци покушали скупити информације са свих подручја, преводећи грчке, персијске или сиријске текстове на арапски.

У деветом вијеку персијски учењак Ибн Кутајба створио је прву праву енциклопедију – десет књига о моћи, рату, племству, молитвама, учењу, елоквенцији, пријатељству, храни и женама. Једно стољеће касније његов персијски колега ал-Кваризими учинио је нешто слично, а и Кинези су имали властиту енциклопедију, која се појавила у седмом вијеку.

Што се Европе тиче, идеја о модерној енциклопедији појавила се у 18. вијеку доласком просвјетитељства. Имануел Кант сковао је и латински мото покрета „Sapere aude“ или „усуди се знати“ или „имај храбрости користити властити ум, без туђег вођства“ (који је посудио од Хорација). Франсис Бејкон и Денис Дидро почели су компилирати амбициозне енциклопедије, а тиме су и у остатку Еуропе потакли сличне потезе.

Иако је владајућа религиозна класа осјећала нелагоду због овог тренда, очито је да је постојало тржиште на којем је доминирала секуларна средња класа. Прво издање 1751. продато је групи од 2000 претплатника који су добили свих 28 свезака Велике француске енциклопедије.

Познати револуционарни умови као што су Волтeр, Русо и Монтескје радили су на енциклопедији због чега су неки завршили у затвору. Но, само 17 година након издавања, започела је Француска револуција и поставила темеље за једну од најсекуларнијих држава у људској историји.

Идеја о просвјетитељству угрожена је много прије доласка интернета. Неил Постман у својој је књизи из 1985. „Amusing Ourselves to Death“ констатовао да популаризација телевизије није само нови медиј него и нови дискурс. Постепено пребацивање културе из типографске у фотографску значило је и транзицију из рационалног у емоционално.

У култури усредоточеној на слике и ужитак нема мјеста за рационално размишљање јер се сликама једноставно не може размишљати, тврдио је Постман: „Текст је оно што нам омогућује да разоткријемо лажи, забуне и претјерану генерализацију, да детектујемо злоупотребу логике и здравог разума. У исто вријеме то значи и вагање идеја, да упоређујемо и супротстављамо тврдње, да спајамо једну генерализацију с другом“.

Размислимо ли мало о томе, није тешко доћи до закључка да није био у криву. Наиме, телевизори нас нису само забављали у нашим дневним боравцима него су и промијенили начин на који функционишемо. Промијенили су наш доживљај свијета и утицали на политику, религију, бизнис и културу. Многи аспекти модерног живота сведени су на забаву, сензационализам и трговину.

„Американци не причају једни с другима, ми се међусобно забављамо. Не размјењујемо идеје, размјењујемо слике“, писао је Постман.

Како спасити Википедију?

Интернет је од почетка био контра овом тренду јер када се појавио (крајем осамдесетих), био је медиј утемељен на тексту. Био је алат усмјерен на знање, а не уживање. Размјењивале су се идеје и радило се о интелектуалном пројекту који се није вртио око комерцијализације и контроле.

Википедија је плод тог „врта“. Гугл и блогови такође. Учинковито су доприносили глобалном корпусу знања. Више од једне декаде, интернет је био алтернатива и угрожавао моћ телевизије.

Но, тада су се појавиле друштвене мреже и колонизирале веб вративши нас уназад. Погледајте само Фејсбук и Инстаграм. Медиј је сведен на слике и видео материјале које награђујемо емоционално – лајковима. Умјесто потраге за знањем, све је сведено на тражење потврде и публике за коју непрекидно „наступамо“.

Знатижељу је замијенила потрага за оним што већ знамо или мислимо. „Усуди се знати“ постало је „Усуди се не забрињавати знањем“. Француски филозоф Гу Деборд написао је да смо у вријеме прије доласка капитализма били усредоточени на „бити“, а након доласка капитализма на „имати“. У овој фази најбитније је „дјеловати као“. Дјеловати као да смо богати, сретни, пуни разумијевања, кул или космополити. Довољан је један поглед на Инстаграм и свима ће бити јасно да је то итекако истина.

Изазов је спасити Википедију и сачувати све то знање за које никог није брига. Телевизија је заразила Википедију и најпопуларнији текстови су они који се врте око серија и глумаца који се у тим серијама појављују.

То не значи да требамо одустати, али морамо схватити да је ово полагано пропадање веба и Википедије заправо дио веће цивилизацијске промјене која је тек започела.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име