Кишобран: од папирног сунцобрана до модног симбола

0
79

Ових дана све чешће у торбу обавезно стављамо и кишобран „за сваки случај“. Да ли сте знали да историјат кишобрана креће заправо од сунцобрана и да су их у давна времена користили искључиво богаташи и чланови елите?

Први кишобрани настали су прије четири хиљаде година, а највише су се користили у старом Египту, гдје се могу видјети на скулптурама и цртежима, затим у Асирији, Грчкој и Кини. Древни народи су их користили као заклон од сунца, па се може рећи да су сунцобрани претеча кишобрана.

У давна времена могли су да их користе само владари и чланови њихових породица. Једна гравура приказује етиопску принцезу чије су кочије, на путу из горњег Египта ка Теби, биле покривене неком врстом сунцобрана – балдахина. Енглеска ријеч за кишобран – амбрела (умбрелла), потиче од латинске речи „умбра“ што значи сенка, па нам и то говори о њиховој првобитној намјени.

Свила, уљани папир,памук…

Сматра се да је први кишобран направљен у Кини, воскирањем и лакирањем папирног сунцобрана. Најквалитетније кишобране од уљаног папира израђивани су на рамовима од бамбуса у провинцијама Фујиан и Хунан. Сунцобране су правили и од свиле, уљаног папира, памука или најлона. У почетку су свилу ручно украшавали, исцртавајући разне мотиве из природе. Након што су осликавали папирне сунцобране, премазивали би их уљем како би се могли користити и за кишу.

С обзиром на то да су просечни сунцобрани имали пречник 53 центиметара и били тешки свега 250 грама, представљали су веома лијеп сувенир. Наравно, младе мјештанке, штитећи се од сунца, увијек су их носиле са собом, те је сунцобран постао и саставни дио женске одјеће.

„Сунцобран-кишобран“ је са истока пренесен у Европу, и то најпре у стару Грчку и Рим. Неки извори кажу да су Римљанке биле те које су прве премазивале папир уљем и на тај начин га чиниле непромочивим. У то доба само су повлашћени уживали заштиту кишобрана, на шта указују разне скулптуре, гравуре и орнаменти по вазама.

Вијекови кишобрана

Почетком шеснаестог вијека кишобран је постао популаран и у осталим крајевима Европе, нарочито на сјеверу, гдје је киша веома честа. У осамнаестом вијеку Џонас Ханвеј га је први носио као стални модни детаљ, а кишобран је убрзо постао обиљежје сваког правог енглеског џентлмена. Почеле су да се отварају и продавнице кишобрана у Лондону. Продавница „Џејмс Смит и синови“ отворена је давне 1830. године, у њој се и данас купују кишобрани.

У том периоду овај предмет је постао омиљен и Францускињама (дамски модели у боји појавили су се тек у двадесетом вијеку). Убрзо се цео свијет од кише „бранио“ кишобранима, које су у давна времена правили од дрвета или китове кости, а „покривали“ алпаком или науљеним јаким платном (од кога су се израђивала једра или шатори).

Кишобран се од тада тек незнатно измијенио. Постао је лакши јер су папир и дрво замијењени фином свилом. Између два свјетска рата било је веома елегантно да џентлмен носи кишобран од црне свиле. После Другог свjетског рата свила је замијењена PVC провидним материјалом, који је постао модеран тек шездесетих година двадесетог вијека. Педесетих година провидан материјал замијењен је најлонским, који се највише употребљава и данас.

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име

Услови коментарисања: