Која четири мјеста у БиХ би могла постати дио Србије?

1
646

Први од четири захтјева Србије је помјерање државне границе на дијелу пруге Београд–Бар који пролази кроз Босну и Херцеговину кажу у бх. државној комисији за границе.

Други захтјев је да се линија разграничења код Рудог помјери на ријеку Лим тако да четири насељена мјеста у БиХ са укупно 1.600 становника постану дио Србије. Министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак поручује да ће све бити ријешено размјеном територија до краја године али ни од њега ни од Савјета министара БиХ нема објашњења шта ће БиХ добити заузврат.

Пуно више спорења очекује се око Хидроелектрана „Зворник“ и „Бајина Башта“, а у Комисији за границе кажу да БиХ ту територију неће лако препустити.

„БиХ је остала на стајалишту да нема размјене територија без претходно потписаног уговора о граници ,те да се питања кориштења хидроцентарала Бајина Башта и Зворник рјешавају потписивање посебних споразума са БиХ“, кажу у Комисији за границе.

Хидроелектране  су  спорне  јер државна граница пресјеца бране и акумулациона језера, а званични Београд предлаже да се линија разграничења помјери на лијеву обалу Дрине тако да објекти остану у Србији.

У Савјету министара не откивају да ли БИХ има јединствен став о овом питању јер је раније било пријелдога да се међународном арбитражом од Србије тражи дио електричне енергије. И док у Влади Србије тврде да објекти пирпадају њима, у Влади Српске  кажу да да помјерањем границе Српска неће бити оштећена.

„Сигурно да ми нећемо учинити ништа што би било на штету Републике Српске нити подржавати било какву активност која би била на штету нити ће то Србија од нас тражити. Србија нешто има што треба да изврши а то је да се поново врати у систем извршавања своје обавезе за плаћање накнаде за потопљено земљиште. Та наканда се плаћала све до рата, то су били дефинисани односи“, рекао је Петар Ђокић,  министар индустрије, енергетике и рударства РС.

„Ви не можете сада да имате границу која ће физички на објектима у које је улагала Србија дакле не говоримо о заједничком улагању. Сада имате границу која ће да прође на сред постројења у хидроцентрали“, рекао је Ивица Дачић, министар спољних послова РС.

Да ће Српска ипак бити на страни Србије  када се буде рјешавало питање границе поручио је и предсједник Републике, Милорад Додик.

Ставови Савеза за промјене који чини власт на БиХ нивоу нису до краја јасни. Здравко Крсмановић тврди да Српска од Србије може да добије стотине милиона марака.

„Послије потписа Дејтонског споразума граница је утврђена на Дрини и ту границу је прихватила и Србија и Босна и Херцеговина. Хидроенергетски потенцијал на том простору је  50-50 одсто. Мислим да се та струја треба дијелити 50-50 одсто и свим општинама Вишеград, Рогатица, Братунац и Сребреница да се плати потопљена територија од момента потписивања Дејтонског споразума до данас“, казао је Здравко Крсмановић, посланик НДП-а у НСРС.

Све би требало да се ријеши до 7. децембра и посјете чланова Предсједништва Београду, најављује министар иностраних послова.  Игор Црнадак не окткрива детаљније који дио територије би БиХ добила за уступљени дио територије садашње општине Рудо.

1 коментар

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име