Савремени мотори у возилима користе различита мазива и течности да би одржали перформансе рада на високом нивоу. Ове течности служе за подмазивање, одвођење прекомјерне топлоте из мотора и другим намјенама током свакодневне употребе. Зато их је потребно мијењати у прописаним интервалима, да би возило могло да настави да функционише.

Моторно уље

Основни лубрикант у сваком возилу је моторно уље које, по аналогији са људским организмом, представља крвоток сваког мотора са унутрашњим сагоријевањем. Оно обезбијеђује потребно подмазивање свих покретних дијелова мотора, хлади га и продужава животни вијек битних компоненти. Такође, има и улогу чистача мотора, а уз то спријечава улаз нечистоће у њега.

Поштовање интервала замјене моторног уља од пресудне је важности будући да оно током времена губи своја својства. Препоручени сервисни интервал креће се у распону од 10.000 - 20.000км у зависности од возила и произвођача, али замјена уља у мотору мора чешће да се врши уколико је возило изложено екстремнијем начину употребе, попут вуче терета, вожње са погоном на сва четири точка, учесталог стани-крени режима употребе или коришћењу за потребе тркања.

Уље за кочнице

Модерни кочиони системи користе уље за кочнице како би се механизам кочења, активиран притиском на педалу кочнице, пренио на предње и задње кочнице и зауставио возило. Кочиона течност је обично на бази силикона који трпи високе температуре, не сабија се током употребе и даје "мекан" осјећај при притискању педале кочнице. Њена лоша страна је то што упија влагу из ваздуха.

Учестала употреба кочница, која представља нужност у вожњи аутомобила, проузрокује стварање велике количине топлоте у кочионим компонентама, која се потом преноси на течност која кружи системом. Уколико је у течност доспјела влага из ваздуха, то ће за посљедицу имати смањење температуре саме кочионе течности што узрокује меканију педалу кочнице и спорије кочење уз већи зауставни траг.

Стога, већина произвођача аутомобила препоручује замјену уља за кочнице на сваке двије године без обзира на пређену километражу, наводи Ауто Гуру.

Уље за квачило

Данашња возила са мануелним мјењачима опремљена су хидрауличним системом квачила којим се притискањем папучице квачила активира механизам који преноси силу на мјењач, омогућујући тиме возачу да мијења брзине током вожње. Овај систем користи исту течност на бази силикона, баш као што је то случај и са кочионим уљем. Већина произвођача препоручује замјену овог уља на сваке двије године без обзира на пређену километражу, а добра пракса налаже да се уље за квачило и кочионо уље замјене истовремено како би оба система правилно функционисала.

Антифриз

Ова течност има задатак да топлоту насталу током једног круга сагоријевања у мотору апсорбује и кроз систем хлађења одведе даље из мотора. Овај систем заснива се на воденој пумпи која упумпава антифриз у одговарајуће канале мотора и на хладњаку који топлоту из течности ослобађа у атмосферу, а уз то и обезбијеђује топлоту у кабини када је гријање укључено.

Антифризи се праве у различитим бојама, а двије најчешће су зелена, за моторе изливене од гвожђа, и црвена, за оне који су на бази алуминијума. Важно је употребљавати антифриз у одговарајућој боји, а свако одступање у смислу употребе антифриза друге боје или мијешање двије различите расхладне течности може довести до озбиљних оштећења мотора.

Интервал замјене антифриза је најчешће 3-5 година у зависности од састава течности и типа возила.

Уље за мјењач

Уље за мјењач ради по истом принципу као и моторно уље. Оно обезбијеђује подмазивање покретних дијелова, одводи сувишну топлоту и код аутоматских мјењача омогућава покретање возила. Ова мазива дизајнирана су тако да могу да издрже екстремне температуре и притиске. Код неких система мјењача постоји и хладњак који служи за одвођење топлоте из система за трансмисију.

Иако најчешће подлијеже замјени у одређеном интервалу, у неким случајевима уље није потребно мијењати током читавог животног вијека једног возила. Са друге стране, код возила са савременијом ДСГ или ЦВТ аутоматском трансмисијом, обавезна је замјена уља у мјењачу и на сваких 60.000 км, да би се избјегла оштећења и престанак рада самог мјењача.