Колико закон штити потрошаче и које чланове требате знати напамет?

0
292

Врлина (куповине) је знање.

Колико пута се релаксирајући одлазак у куповину претворио у ноћну мору, јер сте дали новац за нешто, што се врло брзо испоставило, није вриједило, а када сте се покушали жалити, рекли су вам у трговини да није до њих?

Данас сви морају располагати информацијама и увијек имати, ако не на уму, оно у некој свешчици, законе и правила, макар кренули до продавнице по хљеб и јогурт.

Али и ако претпоставимо да ћете се лако договорити са комшијом у оближњој радњици да замијени покварено млијеко или да вам у великом маркету неће направити проблем, већ радо уважити жалбу уколико сте открили да роби коју сте узели истиче рок, а то није било нигдје истакнуто, спознаја о недостацима на гардероби или техничким производима може одвести и у прави рат.

Шта је то што треба да знате када уђете у било коју продавницу која продаје обућу, одјећу или технику?

Прво: чувајте рачун двије године након куповине било ког производа. То вам је Оче наш сваке куповине и основа да бисте могли да поднесете било какав приговор. А претходна реченица садржи и још једно од основних правила: жалба на купљену робу, практично гаранција за сваки производ (сем у случају специфичне гаранције) је могућа унутар двије године.

Закон Републике Српске, који у складу са законом БиХ, звучи сјајно и можете да се одушевите када прочитате члан двадесет и шест по ком имате право да, у случају да са купљеном ствари нешто “не штима”, бирате да ли да трговац поправи ту конкретну ствар, да вам да другу, идентичну или да вам врати новац.

Е сад, у зависности да ли је то што не штима уочљиво или не, постоје неке разлике па тако у случају видне грешке, морате поднијети приговор у року од осам дана.

У случају да све изгледа баш како треба, али се у року од двије године испостави да ваше водоотпорне ципеле пропуштају или рајсфешлус на вашој торби послије мјесец дана престане да се покреће, требају вам копија рачуна и откуцан приговор и полажете право на једну од три врсте надокнаде штете. У другом случају, када је недостатак откривен у року од мјесец дана, имате чак и право да вам се обрачуна и исплати одређена камата. Запамтите ово!

Али прије него што се кренете распитивати у којој то банци продавница има отворен рачун и колике су ту камате на штедне улоге орочене на три мјесеца, како бисте били сигурни колика вам то накнада у последњем случају припада, долази члан двадесет и осам по ком трговац једнако има право да оспорава вашу жалбу.

Тај одговор вам мора стићи у року од осам дана, а кад вам написмено образложи зашто и како нисте у праву и зашто и како не сноси одговорност за грешку, ви и даље имате право да се жалите. У том случају, то што сте купили биће послано на стручно вјештачење и сваки даљи корак зависи од одлуке стручњака.

По закону, све поштено.

У пракси, међутим, понекад помало другачије.

Прије свега, трговци ће вам често рећи да купљене патике имају гаранцију мјесец дана, да можете да се жалите или рекламирате производ само у том року.

Потом, често ћете, приликом куповине зимске обуће, преко ознаке проижвођача да је ријеч о обући за влажно вријеме, наћи прелијепљену ознаку како је намјена тог пара ходање по сувом времену, искључиво, чиме се трговац ограђује од било каквог могућег промашаја.

А такође је могуће да се оне ципеле, с почетка приче, које су пропустиле воду с првом сусњежицом, врате са вјештачења као савршено исправан производ, који доказано не пропушта воду.

И онда се ви, као наша саговорница и повод за ову причу, којој се заиста десило да након трговаца и стручњака потапа ципеле у каду да би себи доказала да је до ципела, а не до изненадне промјене у њеном организму и изненадне реакције њених стопала на кул ципеле, нађете у ситуацији да вас продавци убјеђују да вам се ноге зноје, јер “Тимберленд” сигурно не пропушта. Гарантовано. Онда морате да демонстирате дефект купљене зимске обуће ходањем по снијегу и изувањем пред надлежнима како би их увјерили да ципеле не раде посао.

На крају је могуће, након мјесец и по бљузгавице (које укључује бесмислено звање једног од удружење за заштиту потрошача, а које каже да је на њима да вам предоче закон и да се требате обратити инспекцији, али да је то вјероватно “трошење времена”) и инсистирања са све мокрим чарапама у руци, да трговци буду фер и да вам дају нови пар обуће.

Параноја и теорија завјере с разлогом могу да искоче у главама, али ипак вриједи покушати. Оно што је сигурно јесте да:

– имате право да се жалите,

– они морају јасно да вам одговоре на вашу жалбу,

– имате рок од двије године у ком купљено мора да буде онако како сте очекивали да буде, а не мјесец или пола године, јер је то “политика фирме”.

Ово су нам потврдили и у Покрету потрошача Републике Српске: “Ако трговац тврди да је обућа водонепропусна за то треба да да гаранцију. Код обуће имамо много приговора и злоупотреба вјештачења од стране трговаца.”

Још једна од игара на овом несигурном терену јесу снижења и техника. У случају да трговци снизе цијене одјеће, рецимо па након завршетка снижења ту исту робу продају по старој цијени, а ријеч је о сезонском снижењу, дакле није било наглашено да је ријеч о краткотрајној акцији, ријеч је о злоупотреби: “Ту ми не можемо ништа да учинимо и то је у надлежности инспекције”, рекли су нам у “Покрету.”

У оваквом случају, пробајте се прво позвати на члан четрдесет Закона о непоштеној пословној пракси.

А техника је технички остала недефинисана и тако оставила поље гаранције отвореним: “Произвођачи се не држе тих прописа већ сами одређују рок гаранције. Минимални рок за кућанске апарате би морао бити 3 године.

И још једна битна ствар јавља се у ситуацији у којој вам се након мјесец, два, поквари mp4 или неки други технички уређај. Ситуација, која је јасно дефинисана у Законима сусједних нам Србије и Хрватске, које дају рок од тридесет дана да квар буде уклоњен, код нас нема одређени рок. Зато би требало да овакав случај заврши тако што ћете се позвати на члан двадесет и шест и тражити замјену за исправан уређај или поврат новца, јер: “Ви са сервисом немате ништа.

Укратко, куповина значи седам ствари:

– члан 26

– члан 40 и 41,

– чување рачуна,

– провјеру постојања књиге рекламација у радњама,

– концентрацију приликом читања гаранција,

– живце двадесет и четири сата

– и осмијех до краја.

Позовите се на закон. Инсистирајте. Нарочито ако је видно да је послије седам дана почео да се одљепљује ђон или су нитне са торбе само отпале. И не дозволите да вас убиједе да вам је лијева нога већа па да вам зато патике не одговарају, јер не, нисте ви криви ако сте их купили пробавши само десну. До патика је, не до ваших ногу.

Зато, чувајте рачуне, али и живце. Требаће вам обоје једнако.

Срећна куповина.

 

За крај, пробајте научити напамет:

Члан 26.

(1) У случају недостатка на производу, трговац је по захтјеву и избору потрошача дужан да:

а) уклони недостатак на производу о свом трошку,

б) замијени производ са недостатком другим истовјетним новим исправним производом или

ц) врати плаћени износ и надокнади стварне, разумне трошкове враћања производа са недостатком.

(2) Ако је недостатак видљив, потрошач је обавезан да трговцу достави захтјев из става 1. овог у писаној форми у року од осам дана од дана преузимања производа.

(3) Ако потрошач накнадно открије скривени недостатак на производу, обавезан је да захтјев из става 1. овог члана у писаној форми поднесе трговцу у року од 60 дана од дана када је скривени недостатак откривен, а најкасније у року од двије године од дана преузимања производа.

(4) Рок из става 3. овог члана не односи се на производе са гаранцијом (гарантним листом).

(5) Уз захтјев из ст. 2. и 3. овог члана потрошач је дужан да достави копију рачуна.

(6) Ако потрошач након 30 дана од дана када је производ купио открије скривени недостатак на производу, осим враћеног плаћеног износа из става 1. тачка в) овог члана, потрошачу припадају и камате по стопама пословне банке трговца за орочене штедне улоге на три мјесеца, од дана куповине до дана исплате.

Члан 40.

(1) Пословна пракса сматра се обмањујућом ако у конкретном случају, узимајући у обзир сва обиљежја и околности случаја, као и ограничења конкретног средства комуникације, не садржи важне информације које су, зависно од контекста, потребне просјечном потрошачу да би могао донијети одлуку о послу засновану на потпуној обавијештености и тиме га наведе или га може навести да донесе одлуку о послу коју иначе не би донио.

 

Добар дан.

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име

Услови коментарисања: