Лут фест 2017: Омаж Радославу Лазићу

0
94

У Културном центру у Источном Новом Сарајеву је, у оквиру Међународног фестивала професионалних луткарских позоришта за дјецу “Лут фест 2017”, одржан омаж Радославу Лазићу, о чијем је животу, раду и луткарском стваралаштву говорио позоришни критичар Војислав Вујановић.

Вујановић је синоћ рекао да је за Лазића театар био животно опредјељење и истакао да је посједовао фасцинантну обавијештеност о свему што се збивало у свијету у позоришној умјетности.

“То га је опредијелило да нашем читаоцу омогући да се сусретне са изворним стваралаштвом најзначајнијих свјетских теоретичара луткарства, да омогући непосредно суочавање преко дјела превођених са многих језика. То је друга компонента стваралачког нагона Радослава Лазића”, навео је Вујановић.

Према његовим ријечима, трећа компонента је повремено Лазићево оглашавање сопственим теоријским поставкама.

Вујановић истиче да је тешко наћи личност која је на било који начин своју пажњу усредсредила на разрјешење питања о феноменологији лутке као што је чинио Лазић.

Он је рекао да је Лазић, који је годинама био гост “Лут феста” и члан жирија, посветио неколико књига раду у луткарском театру, од којих су неке “Светско луткарство /хрестоматија/”, “Естетика луткарства”, “Театар/циркус кловнова”, “Бирнаки /јапански класични театар”, “Луткари о луткарству”, “Магија луткарства”.

Вујановић је рекао и да је Радослав Лазић рођен у Шушњару, селу поред Санског Моста.

“Рођен је у недоба, када су усташе са ратним покличем `За дом спремни!` кретали у антибожански погром – да убијају и пале куће оних који нису били са њима. Преживио је покољ и у живот кренуо са трајним посљедицама”, наглашава Вујановић.

Лазић се на београдској Академији за филм, радио и телевизију уписао на Одсјек режије. Академију је завршио 1964. године у класи Вјекослава Афрића.

Истовремено, студирао је и Историју умјетности на Филозофском факултету у Београду, гдје је окончао постдипломске студије из области театрологије.

Све ово Лазић је надградио и специјалистичким студијама у Паризу.

Докторску дисертацију о теми “Југословенска драмска режија 1918-1991” са поднасловом “Теорија и историја, пракса, пропедеутика” одбранио је на Академији уметности Универзитета у Новом Саду.

Режирао је, по сопственом признању, око 50 драмских дјела на сценама Београда, Загреба, Новог Сада, Зрењанина, Суботице, Ниша, Бањалуке, Вараждина, Куманова, Лесковца, Сомбора, Вршца, Панчева.

У улози редитеља појављивао се и на радију, телевизији и филму, на сценама луткарског театра. Лепеза његових преокупација се ширила и у другим просторима: на Академији уметности у Новом Саду, 1976. године, посветио се педагошком раду као умјетнички сарадник за режију, а од 1984. године постао је предавач на одсјеку “Историја естетике режије”.

Лазић се бавио и уредничким радом /уредник “Сцене”, уредник рубрике “РТВ – естетика” у часопису “РТВ – теорија и пракса”/.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име