Марија Бурсаћ: сјећање на прву жену народног хероја Југославије

0
1654

Храбра Марија Бурсаћ, прва жена која је носила титулу народне хероине, рођена је у селу Каменица у близини Дрвара, 2. августа 1920. године.

Она је детињство провела у родном селу. Пошто је тада био обичај да се због лоших материјалних услова, женска дјеца не дају у школу, Марија је обављала пољске послове и помагала у кући. У почетку је чувала овце и говеда, а касније када је одрасла бавила се женским кућним пословима.

Али, 4. фебруара 1943. године, кад је имала само 23 године – Марија одлази у рат.

У јеку Четврте непријатељске офанзиве формирана је Десета крајишка ударна бригада. Марија се са још неколико другарица добровољно ступила у бригаду где је постављена за болничарку.

Поред тога што је била болничарка, Марија је знала и да иде у патролу и на стражу. Да би је комадант бригаде поштедио прве борбене линије, он је пребацио у кухињу, али се она ту није дуго задржала.

Жељела је да буде борац.

У свим борбама, у којима је учествовала, истицала се пожртвовањем и храброшћу. У једној борби је убила два Њемца, заробила две машинке и њихове пушке. У борбама око Ливна је упала у један бункер, убила тројицу усташа и запленила пушкомитрљез. Приликом окршаја у једном селу код Книна, била је први пут лакше рањена.

Средином године се разбољела од тифуса и била повучена из бригаде. Лијечила се код куће у Каменици. Другови су је саветовали да се због болести не враћа у бригаду, али је она то одбила. Одмах по оздрављењу, вратила се у своју јединицу.

Приликом повратка на ратиште, Марија је заробила четири немачка подофицира, у посљедњем јуришу бомбама је уништила три непријатељска бункера и пришла топу око кога су лежали мртви Нијемци. Тада је у њеној близини експлодирала минобацачка граната и разела јој стопало десне ноге.

После завршене те битка, одлучила је да се растане од бригаде.

Како би јој санирали рану, морала је да иде око 40 километара и то два и по дана, а тако рањену су је носиле омладинке из Дрвара – Мира Црногорац, Јања Папак, Стоја Перић и Стоја Трнинић.

Читавим путем Марија је певала партизанске пјесме, у свим мјестима кроз које била ношена колона рањеника са пркоса, народ и омладина су излазили да их поздраве, а посебно Марију.

Али, Марији се није писало добро – убрзо јој је нога помодрела од подливене крви и натекла све до колена. Иако је одмах по доласку примила тетанус, било је већ касно јер је њену ногу захватила гангрена.

Умрла је 23. септембра 1943. године, а већ 15. октобра 1943. године је проглашена за прву жену народног хероја.

Чак јој је и Бранко Ћопић посветио песму „Марија на Пркосима“, а данас многе улице, школе, установе заслужно носе њено име.

„О теби пјевам, Маријо с Каменице,

дјевојко – ратниче из батаљона,

што си под титовку свила плетенице,

и срцем кренула противу бетона…“

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име