Могу ли се грађани изборити за спас и уређење језера у Источном Сарајеву?

2
3360

С обзиром на то да становници Источног Сарајева оскудијевају са ријекама и језерима, сами су, кроз различите иницијативе, инсистирали на потреби очувања језера које се налази у непосредној близини Хиландарске улице, према Касиндолу. Пред посљедње локалне изборе било је назнака локалне власти да ће језеро бити сачувано. Међутим, данас нам се чини да је локација, вјероватно, већ додијељена за још једну у низу нискобуџетних стамбених зграда.

Иако га многи сматрају за обичну бару, то је ипак језеро и ту гријеше многи.

Нисмо сазнали тачне податке о настанку језера. Оно што знамо јесте да је бивша ЈНА искористила ово језеро за потребе узгоја шарана за војску. Језеро се низом година преобразило у невјероватан резерват разних биљних и животињских врста. Потенцијал и важност овог језера је огроман. Од животињских врста ту се могу наћи: дивље патке, аутохтоне врсте корњача, бјелоушке, разне врсте жаба, затим разне врсте гуштера, а постоји и могућност да је у њему и данас преживјело и неколико примјерака шарана. Наравно, шаран се идеално уклапа и опстаје у језеру, али на жалост неодговорни појединци су га ловили пушкама и експлозивом и питање је да ли га има још, мада и даље постоји шанса. Језеро има константан прилив и одлив воде, а урађена анализа воде је потврдила да се ради о чистој, скоро питкој води. Кажемо скоро питкој, јер неодговорни појединци бацају отпатке у језеро и тиме га загађују и убијају.

Податак о анализи воде се налази у албуму фотографија уз овај текст. Ова анализа показује да језеро није канализација и баруштина, као што појединци то покушавају представити.

Иницијатива о спашавању језера се почела помињати почетком изградње Спасовданске улице и првим досељавањем становништва у Спасовданску и Хиландарску улицу. Први пут је јавно промовисана потреба санације и уређења језера уочи избора 2010. године.

Тадашњи кандидат за посланика у Народној Скупштини Републике Српске, Александар Цинцар, као једну од активности из свог програма наводио је потребу  да се језеро санира и уреди, а простор око језера претвори у рекреативни комплекс.

Након тога, забиљежено је да се током 2015. године око ове идеје окупила група грађана и путем фејсбук странице „Спасимо језеро“ озбиљно промовисала потребу спашавања језера.

Њихове активности су имале за циљ да спасе језеро од убрзане урбанизације и да се умјесто његовог исушивања и изградње зграда на мјесту језера направи природни резерват и парк, који би красио наш град, а уједно помогао многим да увиде све љепоте и чари природе и еко-система.

У разговору са начелником општине Источно Ново Сарајево, на чијој територији се налази језеро, уочи избора 2016. године група грађана је добила похвале за идеју и увјеравања да ће оно бити спашено, уређено и претворено у парк. Тада је обећано да ће језеро да се огради, очисти, да се засаде саднице разног дрвећа и цвијећа, те да се у договору са неким од ЗОО центара набави неколико лабудова, те уреде стазе и клупе около. Једна од предизборних обећања и опозиције уочи избора 2016. управо је активност заштите језара. Забиљежили смо да је 30. августа 2016. године група грађана покренула петицију и сакупљала потписе за изградњу Спортско-рекреативног центра на подручју језера.

Остаје нам сада да се запитамо шта се десило са свим овим обећањима опозиције, а нарочито обећањима и реализацијом позиције. Зашто сада сви ћуте? Шта ће бити са језером? Зашто се грађански покрет ућутао?

Мислите ли да се исплати и даље се борити за спашавање и уређење језера у Источном Сарајеву?

2 коментара

  1. Ne samo da se treba boriti i spasavti jezero ,nego se treba kazniti svako ko i pomisli na licni interes i izdavanje lokacije za izgradnju nisko budjetnih zgrada na mjestu jezera .Uradite gospodo iz opstine Istocno Novo Sarajevo ,regulacioni plan gdje ce nasi sugradjani ,nasi gosti i prijatelji uzivati u vodenom parku kojji moze imati razne namjene a opstina i narod korist od toga .

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име