Молим се у џамији, дакле постојим

0
680

Осврт на садржај текста “Отворена Централна џамија, прва у илиџанском насељу Пејтон”, који је објављен на порталу klix.ba (https://www.klix.ba/vijesti/bih/otvorena-centralna-dzamija-prva-u-ilidzanskom-naselju-pejton/170812030 ), аутора Се. Х.

Разумијем срећу и усхићење које је 12. аугуста 2017. године, на дан отварања Централне џамије, јавно показао  замјеник реису-л-улеме Хусеина еф. Смајића, који Илиџу види, осјећа и описује тако као да је баш данас “добила сасвим други, љепши изглед, те да даје лијепу поруку свима који долазе на Илиџу и пролазе њоме”.

Од рата до данас обновљено је, на територији општине Илиџа, више порушених и оштећених џамија, а изграђено је и дванаест нових џамија. Замјеник реисл-улеме није рекао шта је то ново донијела са собом новоотворена Централна џамија на Илиџи, осим што ју је својим архитектонским обликом уљепшала, са чим се и ја слажем. Он није описао и аргументовао коју то још “лијепу поруку” она шаље “свима који долазе на Илиџу и пролазе њоме”.

Мени је и прекјуче, а и у прошлом вијеку,  Илиџа имала лијеп изглед, као и моје Сарајево, које преко стотину година имају изграђене, на блиским просторима џамије, православне и католичке цркве и та лијепа слика је била најљепша порука свима који долазе на Илиџу и Сарајево и пролазе њоме, о нашој вјерској толеранцији, заједничком животу и поштовању различитости.

Осуђујем рушење, скрнављење било којег вјерског објекта и подржавам право вјерника да се сваки порушени и оштећени вјерски објекат обнове и изграде нови, гдје год то они желе, али осуђујем и сваког оног ко не говори пуну истину о судбини вјерских објеката. Није истинит став замјеника реиса који је рекао “како Бошњаци нису порушили ниједну цркву нити синагогу” у времену од 1992. до 1995. године и није ми јасно како он може, као Бошњак, “свима погледати у очи”, кад вјероватно зна да су у Сарајеву у току тог рата срушене православне цркве у Трнову и Хаџићима, а у Трнову су православног свјештеника убили, мучећи га православним ужареним крстом.

Не вјерујем да замјеник реиса није упознат, а ако није, било би добро да се упозна са садржајем ова два текста, ( http://www.frontal.ba/blogovi/blog/60507/ko-je-i-koliko-rusio-vjerske-objekte-u-bosni-i-hercegovini , и http://www.dnevnik.ba/teme/odgovor-izetbegovicu-borci-tzv-armije-bih-jesu-unistavali-katolicke-crkve ) која говоре о рушењу вјерских објеката у рату 1992. до 1995. године, са посебним освртом на порушене католичке вјерске објекте од стране Армије БиХ. Свако од нас, то важи и за замјеник реиса-л-улеме, може дијелити моралне лекције и “свима погледати у очи” тек онда када погледа истину у очи, и кад их као такве прихвати, а не да своје ставове темељи на лажима, које су лаж, без обзира на то што се хиљадама пута понављају.

„То је порука свих Бошњака који су својим залагањем од 1996. године до данашњег дана поново направили више од 640 порушених џамија од 1992.-1995. године“, рекао је Смајић, додавши како Бошњаци нису порушили ниједну цркву нити синагогу, те да свима могу погледати у очи.

Тачно је да је “Ово велики дан за џемат Илиџа” који је почео са радом 1996. године, али је велика лаж, изјава замјеника реису-л-улеме Хусеина еф. Смајића  да су илиџанске џематлије “становници Илиџе (овдје се мисли на становнике мјесне заједнице Илиџа) “некада давно морали ићи у опћине Центар и Стари Град како би обавили молитву”, кад је историјска истина да на Илиџи (овдје се мисли на Илиџу као општину) вијековима постоје џамије у Бутмиру, Храсници и Раковици, а десетинама година постоје џамије у Ласици и Ковачима.

Логична  је оцјена замјеника реиса да је на Илиџи данас “…вријеме слободе…” за илиџанске Бошњаке,  који изградњом џамија задовољавају своју легитимну и легалну потребу “да се зна да овдје живе муслимани “добри људи који изградњом џамија никога не угрожавају ни у материјалном, нити у духовном смислу”.

Нешто лично. И ја сам један од добрих илиџанских Срба, добар човјек који се поноси са својом финансијском  и људском подршком за изградњу Централне џамије у Соколовић колонији и Цркве Св. Василија Острошког у Источном Сарајеву и обнови  Католичке цркве Узнесења Маријина на Ступу.

Нисам био у ситауцији да финасијски и људски подржим изградњу хришћанских вјерских објеката на Илиџи, јер су посљедње вјерске објекте католички и православни вјерници изградили у деветанаестом вијеку. Католичка црква Узнесења Маријина на Ступу, изграђена је 1892. године, а Црква Св. Саве у Блажују завршена је 1897.године.

Питам се да ли у ових 125 година , које су протекле од времена када су хришћани користећи благодати тадашњег времена слободе, на крају деветнаестог вијека изградили своје задње вјерске објекте , постојало вријеме слободе на Илиџи за католичке и православне  вјернике за изградњу хришћанских вјерских објеката. Мала је вјероватноћа (успут да напоменем да су хришћани и били већински вјерници у готово свих ових 125 илиџанских година слободе), да они нису имали и изразили жељу да граде своје вјерске објекте!

У ових 125 илиџанских година слободе изграђене су или обновљене у двадесетом вијеку џамије у Бутмиру, Храсници, Ковачима, Соколовић Колонији и Раковици, гдје су увијек у већини живјели муслимански вјерници, а изграђене у дведесет првом вијеку,  у Блажују, Осијеку, Вреоцима, Лужанима, Пејтону, Отесу, Ступу I, Ступу II, Касиндолској улици и у Доглодима, гдје су до дведесет првог вијека у већини живјели хришћански вјерници.

Све ово, ова изградња џамија на Илиџи, ми је доказ исконске потреба муслимана, коју је изрекао замјеник реиса-л-улеме Хусеина еф. Смајића да изградњом џамија муслимани желе да покажу и докажу  да се „зна да овдје (на Илиџи) живе муслимани“.

Отварању Централне џамије на Илиџи присуствовали су између осталих и сарајевску муфтија Енес еф.Љеваковић, главни сарајевски имам Ферид еф.Даутовић, премијер Кантона Сарајево Дино Конаковић и начелник општине Илиџа, Сенаид Мемић. И ове чињенице потврђују да на Илиџи и Сарајеву живе муслимани!

На отварању џамије у Соколовић Колонији, прије рата, сједили су за свечаним столом, гости на ручку, реформисти Тадеј Матељан, Сејфудин Токић и Душан Шеховац, са својим разноликим идентитетима.

Очекујем ускоро отварање неког новог објекта, а да није џамија,  на Илиџи, коме ће присусвовати значајне градске и општинске личности, са различитим идентитетима. Неки нови објекат, људско дјело  који ће и на тај начин показати да на Илиџи живе муслимани, јер не мислим да су само вјерски објекти и вјера доказ постојања одређених идентитета. Бошњаци као и други народи имају више идентитета!

Хоће ли се у времену слободе, које ће, надам се, дуго трајати,  на Илиџи изградити и отворити  неки нови објекти који ће дати на знање свијету и народу да на ту живе припадници и других народа и вјера?

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име