На данашњи дан, 2. децембар

02.12.2019. 08:17
0

Данас је понедјељак, 2. децембар, 336. дан 2019. До краја године има 29 дана.

1547. - Умро шпански освајач Ернан Кортес, који је, захваљујући ватреном оружју, непознатом домороцима, између 1519. и 1521. са само 700 војника освојио Мексико и уз ужасне репресалије уништио царство Астека. Гувернер "Нове Шпаније" постао је 1522.

1804. - Наполеона Бонапарту, као француског цара Наполеона Првог, у Паризу крунисао папа Пије Седми.

1805. - Француска армија Наполеона Првог у бици код Аустерлица, познатој као "битка тројице царева", побиједила руску и аустријску војску, које су изгубиле 70.000 од 95.000 људи с којима су започеле битку против 75.000 Наполеонових војника.

1814. - Умро француски писац Маркиз де Сад, чија дјела обилују развратним сценама, чувен по раскалашном животу и сексуалним перверзијама, од чијег је презимена скован израз садизам. Француски цар Наполеон Први Бонапарта наредио је да га затворе у шарантонску болницу као душевно обољелог. Дјела: романи "Јустина", "Жилијета", "120 дана Содоме".

1815. - Велика Британија потписала уговор о миру с раџом од Непала.

1823. - Предсједник САД Џејмс Монро под геслом "Америка Американцима" објавио "Монроову доктрину", којом је спријечио насилно гушење побуна у шпанским и португалским колонијама на америчком континенту. Начелно демократска, доктрина је била израз интереса америчких индустријалаца да загосподаре тржиштем и сировинском базом цијелог америчког континента и да с њега потисну европске силе.

1848. - Аустријски цар Фердинанд Први абдицирао у корист Франца Јозефа Првог.

1852. - Проглашено Друго француско царство, на челу са царем Шарлом Лујем Наполеоном Трећим Бонапартом.

1856. - Француска и Шпанија постигле споразум о међусобним границама.

1859. - Рођен француски сликар Жорж Сера, оснивач и главни представник школе поентилиста или дивизиониста, који се више ослањао на науку о свјетлости него на непосредно опажање. Наносио је на платно мноштво ситних тачака чистих боја спектра, које се у оку посматрача сливају у одређене шаре и тонове. Најчешће је сликао природу, призоре из циркуса и с купалишта.

1859. - Објешен амерички борац за укидање црначког ропства Џон Браун, који је у јужним америчким државама Канзас и Вирџинија предводио устанке против робовласника и државне управе која их је подржавала. Тешко рањеног у борби ухапсила га је федерална војска и робовласнички суд га је осудио на смрт.

1901. - Амерички проналазач Кинг Кемп Џилет патентирао први ножић за бријање с двоструком оштрицом.

1914. - Аустроугарска војска у Првом свјетском рату окупирала Београд, али је убрзо принуђена да га напусти послије великог пораза које су јој српске трупе нанијеле у Колубарској бици.

1942. - Нуклеарни физичари у Другом свјетском рату у америчком граду Чикагу, гдје су, предвођени Енриком Фермијем, радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут демонстрирали нуклеарну ланчану фисију.

1943. - Одлуком Врховног штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, на подручју Пљеваља у Другом свјетском рату од војника италијанских дивизија "Венеција" и "Тауринензе" формирана италијанска партизанска дивизија "Гарибалди" и стављена под команду штаба Другог ударног корпуса Народноослободилачке војске Југославије.

1945. - На заједничкој сједници оба дома Уставотворне скупштине усвојен југословенски Устав.

1950. - УН се сагласиле да Еритреју предају Етиопији.

1969. - Умро руски војсковођа и политичар Климент Јефремович Ворошилов, маршал СССР, бивши предсједник Президијума Врховног совјета, учесник револуција 1905. и Октобарске револуције 1917. У грађанском рату од 1918. до 1920. успјешно је водио операције против бјелогардејаца и страних интервенционистичких трупа, а од 1925. до 1940. био је совјетски министар одбране. У Другом свјетском рату је командовао јединицама Сјеверозападног правца Лењинградског фронта. Од 1946. до 1953. био је замјеник совјетског премијера, а потом, послије смрти комунистичког диктатора Стаљина, до 1960. предсједник Президијума Врховног совјета.

1971. - Совјетски васионски брод "Марс 3" слетио на планету Марс.

1971. - Шест емирата у Персијском заливу - Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Аџман, Ум ал Кајвајн и Фуџајра - основало, према споразуму склопљеном у јулу 1971, федерацију Уједињених Арапских Емирата, којој се у фебруару 1972. придружио Рас ал Кајма.

1972. - У пожару, који је избио током фестивала поп музике у јужнокорејском главном граду Сеулу, погинуло најмање 50 људи.

1982. - Хирурзи, предвођени др Вилијамом де Врисом на клиници Универзитета Јута у америчком граду Солт Лејк Сити, уградили прво вјештачко срце у свијету од полиуретана. Пацијент, пензионисани зубар Барни Кларк , живио је с тим срцем 112 дана.

1990. - Послије уједињења Њемачке коалиција канцелара Хелмута Кола надмоћно добила прве свењемачке изборе послије 1932.

1992. - У брчанском предграђу Грбавица обављена размјена 110 Срба из логора Рахић за исто толико муслимана из Брчког и Брезовог Поља.

1992. - Припадници Хрватског вијећа одбране спалили српска села Шићеница и Баљевац, код Требиња, и више српских села код Стоца.

1993. - Шефа медељинског картела дроге Пабла Ескобара убиле колумбијске снаге безбједности, 16 мјесеци након што је побјегао из затвора.

1994. - Филипински ферибот са више од 600 путника потонуо у Манилском заливу послије судара с теретним бродом. Удавило се више од 140 људи.

1995. - Предсједник Хрватско-Муслиманске Федерације Крешимир Зубак дао оставку на свој положај.

1997. - Пакистански предсједник Фарук Легари приморан на оставку послије оштре борбе за превласт с премијером Навазом Шарифом.

2000. - У Чилеу подигнута оптужница против бившег војног лидера ове земље генерала Аугуста Пиночеа.

2001. - Шеснаест људи је погинуло, а око 40 је повријеђено у аутобусу на сјеверу Израела, којег је разнио арапски бомбаш самоубица.

2001. - Швајцарци на референдуму одбили приједлог за укидање оружаних снага.

2004. - Народна скупштина РС усвојила закључак да у будућој структури полицијских снага БиХ мора да постоји МУП РС, директор полиције и полицијска структура који би били финансирани из буџета и функционисали по Уставу РС и закону о унутрашњим пословима.

2004. - Врховни суд Шведске осудио је Мијаила Мијаиловића за убиство Ане Линд - шведског министара иностраних послова на казну доживотног затвора.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 11. децембар
На данашњи дан, 10. децембар
На данашњи дан, 9. децембар
Најчитаније
  • Емотивна исповест Нине Бјелогрлић: “Мама, молим те, пустите ме да се одморим и да се помолим”
    09.12.2019
    0
  • Два лица из Источног Сарајева осумњичена за неовлашћену производњу и промет опојних дрога
    10.12.2019
    0
  • Исповијест труднице чији се момак покушао убити код Лакташа
    10.12.2019
    0
  • Љубомир води најбољи ресторан на свијету: Роналдо једе шта му ставим на сто
    10.12.2019
    0
  • Соколац: У хотелу „Златни бор“ отворен спа-центар
    09.12.2019
    0