Данас је петак, 21. фебруар, 52. дан 2020. До краја године има 314 дана.
1437. - Шкотског краља Џејмса Првог убили завјереници, спријечивши тако његов покушај да сузбије утицај високог племства на вођење државних послова. На пријесто Шкотске ступио је 1406, али је стварно владао од 1424, кад су га Енглези пустили из затвора. Успио је да ојача краљевску власт, посебно у правосуђу, администрацији и у вођењу трговине, чиме је изазвао жесток отпор племства, што га је на крају коштало и пријестола и главе. Претпоставља се да је он аутор поеме "Краљевска књига".
1513. - Умро папа италијанског поријекла Јулије Други, највећи покровитељ умјетности међу поглаварима Римокатоличке цркве. Током понтификата од 1503. од Микеланђела Буонаротија, чији је био близак пријатељ, наручио је израду фресака у Сикстинској капели у Ватикану, укључујући џиновски "Страшни суд", од Брамантеа реконструкцију цркве Светог Петра у Ватикану, а Рафаел Санти је осликао његове приватне одаје.
1613. - На руски пријесто ступио Михаил, син московског патријарха Филарета, родоначелник династије Романов, која је владала Русијом до 1917.
1677. - Умро холандски филозоф јеврејског поријекла Барух де Спиноза, творац монистичког детерминизма и један од оснивача либералистичке политичке филозофије. Знатно је утицао на француску просветитељску филозофију и на њемачку филозофију. У младости је искључен из јеврејске заједнице и анатемисан под оптужбом да је говорио о тјелесној природи Бога, кога је замишљао као апсолутну супстанцу која је узрок самој себи. Издржавао се брушењем оптичких сочива и одбио је катедру понуђену у Хајделбергу, јер је желио да очува потпуну интелектуалну независност. Писао је на латинском језику. За живота је објавио само "Принципе филозофије Ренеа Декарта" и "Теолошко-политички трактат". Постхумно је објављено његово капитално дјело "Етика", подијељено у пет дијелова - о Богу, о природи и поријеклу духа, о поријеклу и природи афеката, о људском ропству или о снази афеката, о моћи разума или људској слободи. Спиноза је доказивао да филозофија "нема друге сврхе осим истине", док религија "тежи једино покоравању и побожности".
1728. - Рођен руски цар њемачког поријекла Карл Петер Улрих, војвода од Холштајн-Готорпа, познат као Петар Трећи Фјодорович Романов, који је владао само неколико мјесеци. На пријестолу је био од 5. јануара 1762. до 9. јула исте године, кад је збачен и неколико дана потом убијен према налогу супруге, касније царице Катарине Велике. Дворском преврату је претходило незадовољство лабилним Петром Трећим, које је кулминирало срамним окончањем седмогодишњег рата с Пруском, кад је пруски утицај постао пресудан у руској унутрашњој и спољној политици. Завјереници су придобили царску гарду, сенат и Свети синод Руске православне цркве и присилили цара на абдикацију, потом га ухапсили и отровали на основу наредбе Катарине Велике.
1794. - Рођен мексички генерал и државник Антонио Лопес де Санта Ана, предсједник Мексика од 1833. до 1836. Потом је поново владао Мексиком као диктатор 1839. и од 1841. до 1845, кад је приморан да оде у избјеглиштво. Посебно је упамћен по освајању тврђаве Аламо у Тексасу 1836, кад је око 4.000 војника под његовом командом масакрирало нешто мање од 200 бранилаца, укључујући Дејвија Крокета.
1795. - Холандија предала Великој Британији острво Цејлон у Индијском океану.
1836. - Рођен француски композитор Лео Делиб, романтичарски стваралац који је међу првима компоновао симфонијски балет и развијао га до пантомиме. Компоновао је и опере и оперете, лаке, допадљиве и елегантне мелодике. Испољавао је мелодијску фантазију и смисао за инструменталне ефекте. Дјела: балети "Копелија", "Силвија", опера "Лакме".
1851. - Умрла енглеска списатељица Мери Волстоункрафт Шели, супруга пјесника Персија Биша Шелија, највише позната по роману "Франкештајн или модерни Прометеј", написаном у духу "готских" прича страве и ужаса. Остала дјела: романи "Посљедњи човјек", "Лодор".
1866. - Рођен њемачки бактериолог Аугуст фон Васерман, који је 1906. увео методу прегледа крви /Васерманова реакција/, помоћу које је утврђивано постојање сифилиса. Проучавао је и структуру ћелија, антитоксине, узроке туберкулозе и рака и бавио се изолацијом и идентификацијом заразних клица.
1885. - Рођен француски писац, редитељ и глумац руског поријекла Александар Жорж Гитри, познат као Саша Гитри, аутор лаких комедија, које је сам режирао и у њима играо главне улоге. Дјела: комедије "Ноћни чувар", "Лијепа свадба", оперете "Маскирана љубав", "Моцарт", филмови "Кад би Версај проговорио", "Роман једног варалице".
1888. - Умро српски новинар и публициста Мита Ценић, сљедбеник Светозара Марковића, најистакнутија личност радничког покрета у Србији од 1875. до смрти. Као студент медицине из Француске је протјеран под оптужбом за припрему атентата на кнеза Милана Обреновића, који је тада боравио у Паризу. У Србији је потом оптужен да припрема преврат и осуђен на осам година робије у тешким оковима. По изласку из затвора покренуо је листове "Радник", затим "Борбу", "Истину" и политичко-књижевну ревију "Час".
1893. - Рођен шпански гитариста Андрес Сеговија, највећи мајстор тог инструмента у 20. вијеку. Већ са седам година је почео да приређује концерте широм свијета, изванредно тумачећи дјела класичних мајстора, чиме је гитару уврстио у концертне инструменте озбиљне музике. Транскрибовао је за гитару многе композиције Јохана Себастијана Баха. Многи композитори посветили су му дјела која су компоновали за гитару.
1903. - Рођена америчка списатељица француског поријекла Анаис Нин, чији су дневници ремек-дјело самоанализе и занимљиво свједочанство о модерној боемији. Основна тема њених романа је трагање за властитим идентитетом, а писала је и по наруџбини еротске приче за колекционаре еротике. Дјела: романи "Пожарне љестве", "Кућа инцеста", "Завођење Минотаура", "Дјеца албатроса", "Шијун у кући љубави", збирка прича "Под стакленим звоном", приче "Венерина делта", "Птичице", студије "Д. Х. Лоренс: непрофесионална студија", "Роман будућности".
1907. - Рођен енглески писац Вистен Хју Одн, духовни вођа нове школе љевичарских пјесника који су у деценији уочи Шпанског грађанског рата обновили енглеску поезију и писали под утицајем Томаса Елиота. Ватрено је подржавао републиканце у Шпанији, а отаџбину је напустио 1939. као знак протеста због потписивања Минхенског споразума с Адолфом Хитлером и до 1972. је живио у САД. Претежно интелектуални пјесник, био је више заокупљен идејама него сензацијама и стварима и писао је поезију чији је језик близак конвенционалном говору. Дјела: збирке пјесама "Пјесме", "Говорници", "Плес смрти", "Гле, странче", "Друго вријеме", "Новогодишње писмо", "Ахилов штит", "Око куће", "Град без зидова", "За сада", драме - писане с Кристофером Ишервудом - "Пас испод коже", "Успон Ф6", "На граници", есеји "Споредни свјетови".
1911. - Јапан и САД потписали трговински уговор којим је ограничен прилив јапанских радника у Америку.
1916. - Њемачким нападом почела битка код Вердена у Француској, најкрвавија у Првом свјетском рату, у којој је до децембра 1916. погинуло око милион њемачких и француских војника. Французи су се одбранили, а огромни људски и материјални губици изазвали су опадање економске и војне моћи Њемачке.
1924. - Рођен зимбабвеански револуционар и државник Роберт Габријел Мугабе, који је послије стицање независности Зимбабвеа 1980. постао први премијер те афричке земље. Претходно је као вођа партије ЗАНУ предводио најјачи герилски покрет у Родезији против режима бијеле мањине.
1941. - У авионској несрећи погинуо канадски физиолог Фредерик Грант Бантинг, који је с Чарлсом Бестом 1921. изоловао инзулин, што је омогућило лијечење до тада смртоносне шећерне болести. За то епохално откриће 1923. је с Џоном Маклаудом, с којим је такође сарађивао, добио Нобелову награду за медицину. Сматрајући да је Бест неупоредиво заслужнији од Маклауда, своју награду је подијелио с њим.
1943. - Британски краљ Џорџ Четврти Русе одликовао "Мачем части" за одбрану Стаљинграда у Другом свјетском рату.
1958. - Гамал Абдел Насер изабран за првог предсједника Уједињене Арапске Републике, федерације Египта и Сирије.
1963. - СССР упозорио САД да би напад на Кубу могао да значи свјетски рат.
1965. - Убијен амерички борац за грађанска права афричког поријекла Малколм Екс, вођа америчких црнаца, у тренутку док је у Њујорку говорио на скупу своје Афро-америчке организације јединства. Био је ватрени проповједник расног поноса и црначког национализма.
1972. - Ричард Никсон допутовао у Пекинг, као први предсједник САД у таквој посјети, чиме је почела нормализација америчко-кинеских односа. Послије дугогодишње подршке САД Тајвану и негирања Кине, посјета је поплочала пут за пријем Кине у УН и њено стално мјесто у Савјету безбједности.
1974. - У Скупштини СФРЈ проглашен Устав за који је речено да је "нова етапа у развитку југословенског социјалистичког самоуправљања", а којим је СФРЈ конфедерализована, а Србија дезинтегрисана, претварањем њених покрајина Косова и Метохије и Војводине у својеврсне "државе у држави". Тај устав је умногоме омогућио разбијање претходне Југославије, почетком деведесетих година 20. вијека.
1983. - У етничким немирима послије избора у индијској држави Асам погинуло више од 800 људи.
1991. - Умрла енглеска балерина Маргот Фонтејн, једна од највећих у 20. вијеку, која је сваком лику давала посебну драмску снагу. Са изванредним успјехом је широм свијета играла низ улога у класичним балетима, попут "Жизеле", "Лабудовог језера", "Зачаране љепотице".
1992. - У Лисабону почела конференција о бившој БиХ, на којој су се представници трију водећих националних странака договорили да се уређење БиХ заснива на више ентитета у постојећим границама. Наде коју је подстакла конференција убрзо су нестале, јер је муслиманска страна на наговор САД одустала од мира и грађански рат је настављен.
1999. - Посјета индијског премијера Атала Бихарија Ваџпаија Пакистану, првог шефа владе Индије сусједној земљи послије десет година, окончана је договором двију држава да тјешње сарађују ради рјешења спора у Кашмиру, смањења напетости и ризика избијања међусобног нуклеарног рата.
2001. - У Љубљани /без резултата/ одржани разговори о рјешавању питања сукцесије бивше СФРЈ, уз присуство међународног представника Артура Вотса.
2003. - Извршен покушај атентата на предсједника Владе Србије Зорана Ђинђића на ауто-путу на Новом Београду. Дејан Миленковић Багзи камионом налетио на колону аутомобила у којој се налазио и Ђинђић, који је кренуо у званичну посјету РС. Ђинђић је убијен 12. марта исте године.
2006. - Милан Лукић, оптужен за командовање паравојном групом која је убила десетине Бошњака током рата у БиХ, стигао у Хашки трибунал из Аргентине, гдје је ухапшен.
2008. - У Београду одржан велики народни протест због једностраног проглашења независности Косова и Метохије - у нередима који су настали након скупа запаљене амбасаде САД и Хрватске, а оштећено неколико дипломатских представништава других земаља.
2008. - Народна скупштина Републике Српске усвојила Резолуцију о непризнавању једнострано проглашене независности Косова и Метохије и опредјељењима Српске.
