На данашњи дан

0
7940

Данас је недјеља, 17. децембар, 351. дан 2017. До краја године има 14 дана.

1538. – Папа Павле Трећи искључио из римокатоличке цркве енглеског краља Хенрија Осмог, који је претходно себе прогласио поглаваром англиканске цркве.

1718. – Енглеска објавила рат Шпанији.

1749. – Рођен италијански композитор Доменико Чимароза, аутор живахних буфо-опера рококо стила, од којих је најпознатија „Тајни брак“. Написао је и више ораторијума.

1778. – Рођен енглески хемичар Хамфри Дејви, предсједник Краљевског ученог друштва у Лондону, који је помоћу електролизе први добио натријум, калијум и калцијум у елементарном облику. Доказао је да је хлор хемијски елемент, да је дијамант чист угљеник, да неке киселине не садрже кисеоник. Пронашао је рударску лампу и открио електрични лук.

1788. – Под командом маршала Григорија Потемкина Руси потукли Турке и заузели црноморски град Очаков.

1794. – У Бечу престао да излази лист „Славено-сербске вједомости“, који је 1792. под утицајем Доситеја Обрадовића покренуо Стефан Новаковић. Циљ листа било је ширење „истине о отечеству и просвешћеније рода нашега“. Лист је имао претплатнике у Пешти, Будиму, Сент Андреји, Новом Саду, Осијеку, Трсту и Венецији, а продаван је и у Црној Гори, Румунији, Русији и подунавским градовима Бугарске. Запавши у дугове, Новаковић је продао штампарију, па је лист престао да излази.

1830. – Умро јужноамерички револуционар, војсковођа и државник Симон Боливар, вођа борбе за независност Јужне Америке од Шпаније, који је послије низа војних побједа назван „Ел либертадор де ла патриа“ /Ослободилац отаџине/. Независност Венецуеле прогласио је 1811, а од 1812. до 1825. предводио је војску против Шпанаца и потукао их у више од 200 бојева. Ослободио је Венецуелу, Еквадор, Панаму и Перу и изабран за предсједника Колумбије и Боливије која је по њему добила име. Његову животну замисао – оснивање федерације јужноамеричких република – омела су трвења владајућих слојева и отпор САД и Велике Британије. Оптужен да је хтио да се прогласи монархом, повукао се с власти 1830. и убрзо је умро.

1888. – Рођен југословенски краљ Александар Први Карађорђевић, назван „краљ Ујединитељ“. Умјесто старијег брата Ђорђа 1909. проглашен је престолонасљедником, а од 1914. је као регент владао Србијом умјесто болесног оца краља Петра Првог. Прва српска армија под његовом командом извојевала је кључне побједе у Првом балканском рату над Турцима у Кумановској и Битољској бици у октобру и новембру 1912. Био је на челу Врховне команде српске војске у побједоносним ратовима од 1912. до 1918. у којима је испољио изузетну личну храброст. За владара Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца крунисан је 6. новембра 1921. Школовао се у Швајцарској, Русији и на војној академији Сен-Сир у Француској, био је веома образован и течно је говорио француски и руски језик. Приликом посјете Француској убијен је у Марсеју 9. октобра 1934, у атентату који су организовале хрватске усташе уз помоћ италијанских фашиста, поставши прва жртва фашизма којем је – у плановима за разбијање Југославије – сметала његова изузетно јака личност.

1894. – У Београду Ловачко удружење донијело прва ловачка правила у Србији да би била очувана корисна дивљач и потпомогнуто „умножавање благородне дивљачи“.

1903. – Браћа Вилбур и Орвил Рајт извела први успјешан лет авионом у историји ваздухопловства. Њихова летјелица „Флајер И“ је над пјешчаним динама близу мјеста Кити Хоук у Северној Каролини, САД, полетјела четири пута, задржавши се, при томе, најдуже у ваздуху 59 секунди.

1922. – Посљедњи британски војници напустили Републику Ирску.

1939. – У заливу Ла Плата код Монтевидеа у Другом свјетском рату потонуо њемачки бојни брод „Адмирал Граф фон Шпе“, чији се капетан Ханс Лангсдорф због тога касније убио. Њемачки брод – који је претходно током гусарског крстарења у јужном Атлантику и Индијском океану потопио девет трговачких бродова – четири дана раније су у поморској бици тешко оштетиле три британске крстарице.

1971. – Индијско-пакистански рат због Источног Пакистана /садашњи Бангладеш/ окончан предајом 90.000 пакистанских војника.

1973. – Арапски исламски терористи убили 32 човјека на аеродрому у Риму.

1983. – У пожару у једној дискотеци у Мадриду погинуло 83 људи.

1985. – Војна влада Уганде и њени герилски ривали уговором подијелили власт и окончали скоро петогодишњи грађански рат.

1989. – У Румунији избиле масовне демонстрације против диктаторског режима Николае Чаушескуа. Немири који су почели у Темишвару и Араду убрзо су се пренијели у Букурешт и на цијелу земљу. Војска и злогласна политичка полиција „Секуритате“ су у почетку крваво гушили нереде, заведено је и ванредно стање, али је послије вишедневних демонстрација и сукоба, пошто је војска стала на страну побуњеног народа, свргнут режим Чаушескуа. Њему је затим на брзу руку суђено и заједно са супругом Еленом стријељан је у дворишту једне војне касарне у Трговишту. Првобитно је процијењено да је у немирима погинуло више од 5.000 људи, али је накнадним провјерама бројка сведена на око 150 жртава.

1989. – Прве директне предсједничке изборе у Бразилу послије 29 година добио Фернандо Колор де Мело.

1990. – На првим демократским изборима у Хаитију популистички свештеник Жан Бертран Аристид изабран за предсједника. Потом га је с власти збацила војска и живио је у САД у избјеглиштву, док га 1994. на власт нису вратиле америчке трупе.

1992. – Скупштина Републике Српске усвојила Декларацију о завршетку рата. Умјесто Предсједништва, Скупштина је установила функцију предсједника Републике Српске и за првог предсједника изабрала Радована Караџића.

1994. – Приликом обарања америчког војног хеликоптера изнад Сјеверне Кореје један пилот погинуо, а други се спасао катапултирањем.

1995. – На изборима за Државну думу, Доњи дом руског парламента, Комунистичка партија Руске Федерације добила највише гласова међу 43 партије и политичка блока, освојивши 158 од 450 мјеста.

1996. – Генерална скупштина УН за новог генералног секретара свјетске организације са петогодишњим мандатом изабрала ганског дипломату Кофија Анана, који је ступио на дужност 1. јануара 1997, замијенивши египатског дипломату Бутроса Бутроса Галија, чији су реизбор спријечиле САД.

1996. – Побуњеници перуанског љевичарског герилског покрета „Тупак Амару“ заузели јапанску Амбасаду у Лими, запријетивши да ће побити скоро 490 талаца уколико власти Перуа не ослободе из затвора њихових 300 сабораца.

1997. – Украјински путнички авион срушио се у планинској области на сјеверу Грчке, што није преживио нико од 70 људи у летјелици.

1997. – Табо Мбеки наслиједио Нелсона Менделу као предсједник јужноафричке владајуће партије Афричког националног конгреса.

1998. – САД, подржане Великом Британијом, отпочеле четвородневне ваздушне ударе на Ирак, чије су мете – како је званично објашњено – били нуклеарни, хемијски и биолошки ирачки војни потенцијали.

2003. – Представници Сталног комитета за војна питања, министарства одбране и војски Републике Српске и Федерације БиХ усагласили у Бањалуци Приједлог заједничке војне доктрине и стандарда обуке у оружаним снагама у БиХ, што је један од услова за улазак у Партнерство за мир.

2004. – Судско вијеће Хашког суда одбацило захтјев бившег предсједника Народне скупштине Републике Српске Момчила Крајишника да му буде организовано ново суђење.

2004. – Жалбено вијеће Хашког трибунала потврдило бившем потпредсједнику Хрватске заједнице Херцег-Босне Дарију Кордићу казну затвора од 25 година, док је бившем команданту Витешке бригаде ХВО-а Марију Черкезу казна смањена са 15 на шест година затвора.

2004. – ЕУ и Турска постигле историјски споразум о почетку разговора о чланству Турске у Унији, након што је Анкара пристала да потпише пакт о признавању Кипра као чланице ЕУ.

 

Архива

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име