На данашњи дан

0
7997

Данас је понедјељак, 18. децембар, 352. дан 2017. До краја године има 13 дана.

1398. – Татарски војсковођа Тимур Ленк заузео индијски град Делхи.

1644. – Поставши пунољетна, на пријесто ступила шведска краљица Кристина Аугуста, која је одмах потом окончала рат с Данском, а 1648. и Тридесетогодишњи рат који је Шведску учинио великом силом на Балтику. Била је једна од најобразованијих жена свог времена и на двору је окупљала учене људе, укључујући француског филозофа, математичара и физичара Рене Декарта. Абдицирала је 1654. кад је откривено да је тајно прешла у римокатоличку вјеру, тада забрањену у Шведској.

1709. – Рођена руска царица Јелисавета Петровна Романов, кћерка Петра Великог, чију владавину од 1741. до 1762. нису обиљежиле реформе и територијална освајања, карактеристичне за њеног оца и Катарину Велику, која је постала царица неколико мјесеци послије њене смрти.

1737. – Умро Италијан Антонио Страдивари, најпознатији свјетски градитељ виолина и других гудачких инструмената, који је направио око 1.100 виолина, виола и гитара. С његовим потписом сачувано је око 500 виолина, 12 виола и 50 виолончела. Стручњаци нису проникли у тајну савршенства резонанце његових виолина. Зна се да је дрво куповао у Далмацији, углавном јелово и врбово, али се не зна хемијски састав лака – од свијетлоцрвеног до тамноцрвеног – којим је премазивао инструменте.

1803. – Умро њемачки писац, историчар, филозоф и протестантски теолог Јохан Готфрид фон Хердер, који је дјелом „Идеје о филозофији историје човјечанства“ знатно утицао на младог Јохана Волфганга Гетеа, на књижевни покрет „штурм унд дранг“ и њемачки романтизам. Као филозоф покушао је да измири материјализам Баруха де Спинозе с идеализмом Вилхелма Лајбница. Био је противник формализма Имануела Канта. Једно од његових главних дјела је збирка народних пјесама „Гласови народа у пјесмама“, у којој су и четири српске пјесме, укључујући „Хасанагиницу“ у Гетеовом преводу.

1856. – Рођен енглески физичар Џозеф Џон Томсон, предсједник Краљевског друштва у Лондону, професор Универзитета у Кембриџу, добитник Нобелове награде за физику 1906. Открио је 1897. електрон, такође атомистичку структуру електрицитета и дао научни основ провођења електрицитета кроз гасове.

1863. – Рођен аустроугарски престолонасљедник надвојвода Франц Фердинанд, чије је убиство у Сарајеву 1914. Аустро-Угарска искористила као изговор за напад на Србију, започевши тако Први свјетски рат. Био је врховни инспектор аустроугарске копнене војске и морнарице и носилац идеје ширења Аустро-Угарске даљим поробљавањем сусједних народа и земаља, прије свих Србије. Послије великих демонстративних војних маневара у Босни провокативно је изабрао српски национални празник Видовдан за посјету Сарајеву, што је платио главом.

1865. – Представници побједничких држава Сјевера и поражене Конфедерације јужних држава потврдили су 13. амандман устава САД којим је укинуто ропство, али је протекло много година док то није остварено у пракси.

1879. – Рођен швајцарски сликар Паул Кле, који је с Валеријем Кандинским и Францом Марком зачео апстрактно сликарство и основао групу „Плави јахач“. Његова дјела чудесне маште и богате инвенције одликују танана осјећајност и поетичност, а дејство подсвјесног које се открива кроз многоструко симболичко значење елемената отворило је нове путеве значајне за развој савременог сликарства. Написао је књигу „Педагошка биљежница“ и дневник „Отисци полусна“.

1903. – Америчко-панамским уговором зона Панамског канала стављена под контролу САД.

1911. – Рођен француски филмски режисер Жил Дасен, који је у филмове криминалистичког жанра уносио елементе друштвеног ангажмана. Почетком педесетих година 20. вијека је у вријеме макартистичке десничарске хистерије оптужен за антиамеричку дјелатност и онемогућен да ради у САД, послије чега је отишао у Европу и снимао филмове наизмјенично у Француској и Грчкој. Филмови: „Наци агент“, „Брутална снага“, „Голи град“, „Рифифи“, „Онај који мора да умре“, „Закон“, „Никад недјељом“, „Федра“.

1913. – Рођен њемачки државник Херберт Ернст Карл Фрам, познат као Вили Брант, добитник Нобелове награде за мир 1971, канцелар Западне Њемачке од 1969. до 1974, кад је поднио оставку, јер је откривено да је његов близак сарадник источноњемачки шпијун. Послије доласка нациста на власт 1933. емигрирао је и у Другом свјетском рату се борио у Покрету отпора у Норвешкој. Вративши се у земљу послије рата убрзо је избио у први план у Социјалдемократској партији, а 1957. је изабран за градоначелника Западног Берлина, оставши на том положају до 1966. У коалиционој влади демохришћанина Курта Кизингера био је вицеканцелар и шеф дипломатије. Послије избора 1969. је као шеф Социјалдемократске странке формирао коалициону владу са либералима. Водио је политику попуштања, посебно према источноевропским земљама – чији је симболични врхунац било поклоњење у пријестоници Пољске /Варшави/ 1970. жртвама нацизма – и веома је допринио стабилизацији у Европи. Послије 1974. године, кад се повукао с положаја, предводио је Социјалистичку интернационалу.

1916. – Французи код Вердена, снажно утврђене тачке на Западном фронту, послије десетомјесечне битке у Првом свјетском рату потукли Нијемце, који су претходно покушали пробој масовном офанзивом, уз до тада невиђену артиљеријску припрему. У овој – најмасовнијој и најкрвавијој бици рата – погинуло је 543.000 Француза и 434.000 Нијемаца.

1935. – Едвард Бенеш изабран за предсједника Чехословачке, четири дана послије оставке првог шефа те државе Томаша Масарика.

1940. – Тајним планом, под шифром „Операција Барбароса“, вођа нацистичке Њемачке Адолф Хитлер у Другом свјетском рату наредио генералштабу њемачке армије да припреми инвазију на Русију.

1947. – Рођен амерички филмски режисер Стивен Спилберг, аутор низа изузетно финансијски успјешних филмова. Најуспјешнији је сљедбеник теорије да се митолошки обрасци тзв. масовне културе и њених медијских дисциплина могу користити као универзално употребљиви симболи у новом планетарном метајезику. Филмови: „Нешто демонско“, „Дуел“, „Тексас експрес“, „Ајкула“, „Блиски сусрет треће врсте“, трилогија о Индијани ДЖонсу, „Е. Т. ванземаљац“, „Парк из доба Јуре“, „Шиндлерова листа“.

1948. – Холандија обновила офанзиву у бившој колонији Индонезији, која је прогласила независност 1945. и заробила владу Ахмеда Сукарна, прекршивши споразум којим је 1946. признала његову владу. Сукарно и још десетак вођа су отјерани у прогонство, али је под притиском Покрета отпора и свјетског јавног мњења Холандија споразумом у Хагу 1949. безусловно признала суверенитет Индонезије.

1956. – Јапан примљен у УН. Мировни уговор с Јапаном је у септембру 1951. у Сан Франциску потписало 48 земаља, али не и СССР, с којим је Јапан окончао ратно стање тек 19. октобра 1956, што му је отворило врата свјетске организације.

1961. – Индијска армија ушла у Гоу, португалску колонијалну енклаву на западној обали Индије.

1970. – У Италији је послије вишегодишњих сучељавања ступио на снагу закон о разводу брака, упркос противљењу римокатоличке цркве.

1972. – Американци у Вијетнамском рату отпочели масовно бомбардовање главног града Вијетнама – Ханоја и током 12 наредних дана и ноћи, названих „божићним бомбардовањем“, бомбе из џиновских авиона „Б 52“ усмртиле су више од 1.600 вијетнамских цивила. Такође је погинуло или је заробљено 70 америчких пилота.

1980. – Умро руски државник Алексеј Николајевич Косигин, бивши совјетски премијер. У Црвену армију је ступио 1918. као добровољац, у 15. години, а у вријеме најжешћих стаљинистичких чистки између 1935. и 1938. од предрадника је напредовао до директора текстилне фабрике и градоначелника Лењинграда, послије чега је наставио да се успиње ка врху власти. Од 1940. до 1953. био је потпредседеник Савјета народних комесара, односно Министарског савјета, а 1960. први потпредсједник Министарског савјета СССР. Од 1964. – послије пада с власти Никите Хрушчова – до пред смрт је обављао дужност предсједника Министарског савјета /премијер/.

1991. – Вођа партије Инката Мангосуту Бутелези, ривал лидера Афричког националног конгреса Нелсона Менделе, саопштио је да се повлачи из преговора о окончању апартхејда у Јужној Африци.

1995. – У Бону одржана конференција представника 31 земље и више међународних организација о разоружању и успостављању међусобног повјерења зараћених страна у БиХ.

1995. – У несрећи заирског путничког авона, који се срушио на сјеверу Анголе, погинуо 141 путник и члан посаде.

1999. – Предсједник Шри Ланке Чандрика Кумаратунга повријеђена од експлозије једне од двије бомбе, када је погинуло 33 и рањено 137 људи. Власти у Коломбу оптужиле су за те терористичке акте тамилске сепаратисте.

2001. – Конституисан Међународни савјет за сарадњу БиХ и СРЈ. Високу делегацију из СРЈ предводио предсједник Војислав Коштуница.

2007. – Украјински парламент изабрао Јулију Тимошенко за премијера.

2011. – У Прагу преминуо Вацлав Хавел, некадашњи вођа чешке „плишане револуције“, драмски писац, први слободно изабрани предсједник Чехословачке и први предсједник самосталне Чешке.

 

Архива

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име