Свјетско првенство у кикбоксу одржано недавно у Сарајеву добило је високе оцјене за организацију, а признање је добила и бх. суткиња Драгана Витковић.

Некада једна од најбољих кикбоксерки БиХ, вицепрвакиња свијета из 2014. године, Драгана Витковић, морала је због повреде да престане са активним бављењем овим спортом, али је одлучила да остане у њему као тренер и судија. За врло кратко вријеме Витковићева је напредовала, те је добила част да суди на Свјетском првенству у кикбоксу које је недавно одржано у Сарајеву, а одмах је понијела и ласкаво признање за најбољег ринговног судију.

- Искрена да будем, нисам очекивала то признање из разлога што је ту била конкуренција од 65 ринговних судија из цијелог свијета. Мислим да још нисам свјесна свега тога, још се утисци нису слегли, али највише од свега ме радовала чињеница да су моје колеге честитајући ми говориле да сам ја то заслужила, то је оно што ме више чинило испуњеном и срећном него сама награда, рекла је за Ослобођење Драгана Витковић, па је објаснила какав је то судијски посао у кикбоксу.

- Судијски посао није нимало лаган колико год се то чинило. Увијек морате бити на опрезу, увијек морате пратити шта ради и један и други борац, бити брзи са својим одлукама, уочавати повреде правила, бити праведни и наравно поштовати борце и њихове тренере. На питање како се осјећам као судија, рекла бих одлично и могла бих тај посао да радим сваки дан. Волим да судим, једноставно волим тај спорт и уживам у свом послу. Оно што је интересантно јесте да јако мало има жена у свијету које суде у рингу и управо због тог разлога много сам поштована од својих колега, врло брзо сам се уклопила и заиста уживам кад проводим дане са тим људима.

Дјевојка из Трнова истиче да је све некако брзо ишло што се тиче тог судијског посла.

- Сав мој успјех у судијском ангажману је ишао неком брзом узлазном путањом, прије свега мој таленат, воља и жеља за овим послом су брзо препознати у КБСБиХ, али највише од једног човјека којем дугујем највећу захвалност за све моје досадашње успјехе што се тиче судијског ангажмана. Тај човјек је предсједник судијске комисије КБСБиХ Неђо Братић, који је вјеровао у мене и онда када ја нисам. На његов приједлог ја сам боравила двије године заредом на семинару свјетске WАКО асоцијације у Бугарској, ту сам се упознала са супервизорима који су били одушевљени мојим судијским ангажманом и одмах сам добила позив да судим ове године и Првенство Европе у Мађарској и Свјетско првенство гдје сам и проглашена за најбољег ринговног судију.

Повреда је скратила њену такмичарску каријеру. Признаје, недостаје јој понекад кикбокс, али је утјеху пронашла у тренирању других такмичара и рекреативаца.

- Истина је да ми помало недостаје такмичење, јако мало људи зна да сам ја била принуђена да престанем да се такмичим због повреде леђа. Али, опет иако је то све некако нагло морало да престане, отворила су ми се нека друга врата и хвала Богу и на том пољу ми иде више него добро. Наравно, ја и даље тренирам за себе, радим и са дјецом у свом клубу већ неколико година, а однедавно радим и у Источном Сарајеву гдје смо брат и ја покренули рекреативни кикбокс за жене, мушкарце и дјецу. То се показало јако успјешним, људи су презадовољни јер је то нешто ново на нашим просторима, тако да сам остала у кикбоксу као тренер, али и као судија, закључила је Витковићева.