НАТО бомбардовање Пала 1995. године (ВИДЕО)

0
6110

На положаје Војске Републике Српске НАТО авијација је бацила укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених. Укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.

За бомбардовање Хаџића, Вогошће, Илијаша, Јахорине, Пала и Братунца, мјеста која су била под контролом Војске Републике Српске, НАТО је користио осиромашени уранијум, а од његових посљедица умрло је највише бивших становника општине Хаџићи, који су се, након потписивања Дејтонског споразума, преселили на подручје Братунца.

На братуначком гробљу, само четири године након бомбардовања, сахрањено је око 400 људи, од којих је већина боловала од неке врсте карцинома. И многи страни војници, који су боравили на овим подручјима у току и након бомбардовања, данас имају сличне здравствене проблеме.

Првог дана операције на небу изнад Пала, у окршају српске артиљерије и авиона Алијансе, који су мјештани посматрали са улица, око 17.00 часова ракетом „земља-земља“ оборен је француски „Мираж 2000“.

Авион је пао 20 километара југоисточно од Пала, а два пилота спасила су се катапултирањем. Након пада авиона, војска и мјештани су се покренули и пилоти су заробљени. Пилоти Jose Souvignet и Frederic Chiffotсу ослобођени су у Зворнику након 104 дана заробљеништва.

Друга експлозија на сарајевској пијаци Маркале 28. августа 1995., је била повод за покретање агресије НАТО снага на Републику Српску под називом “Операција Намерна сила”. Масакри на Маркалама, над сарајевским цивилима, почињени су у минобацачким нападима у два наврата. Први масакр се десио 5. фебруара 1994. када је убијено 68 људи, а рањено 144. Други напад се десио 28. августа 1995. када је убијено 37 људи, а рањено 90.

Према судским пресудама Хашког трибунала за оба случаја је одговорна Војска Републике Српске, док према извјештају независне комисије не постоје јасни докази за то, што је потврдио лично и Јасуши Акаши, изасланик генералног секретара УН за Балкан. Због тога многи сматрају да су бошњачке снаге исценирале, односно саме извршиле оба напада на сопствене цивиле како би изазвале НАТО бомбардовање Републике Српске.

Бомбардовање НАТО-а је званично почело 30. августа и трајало до 14. септембра 1995. године. Прије бомбардовања у августу, НАТО је 25. и 26. маја бомбардовао касарну у Јахоринском потоку код Пала. Званични разлог за почетак новог бомбардовања тада је било још увијек непотврђено гранатирање сарајевске пијаце Маркале. Ова акција је остала упамћена као прва већа војна акција НАТО-а, а резултирала је повлачењем српских снага око Сарајева.

Након првих бомбардовања Пала, Војска РС заробљава 377 талаца УНПРОФОР-а (у свијету позната као “криза са таоцима” у Босни) и користили их као живи штит за различите циљеве у Босни, што је био један од разлога да НАТО појача и оконча нападе.

У вријеме “кризе са таоцима” на Палама је радио Канађанин Патрик Рекнер, вођа тима војних посматрача УН (УНМО) чији је главни задатак био надзирање договорених прекида ватре и контакт са политичким и војним руководством босанских Срба.

Он и још два члана његовог тима су ухапшени 26. маја 1995. године уз пријетње да ће бити убијени уколико НАТО не заустави зрачне ударе по српским војним циљевима. Заробљени посматрачи одведени су прво у Јахорински поток гдје су се налазила складишта муниције ВРС која је НАТО претходно бомбардовао, па су онда распоређени на све стране и коришћени као живи штит. Рекнер је одведен и везан за стуб у близини радара на Јахорини. Радован Караџић је на суђењу у хашком трибуналу изјавио да је Ранкер радио на прикупљању информација о циљевима које ће НАТО 30. августа гађати.

Напади су прекинути 12. и 13. септембра због лошег времена, а 14. септембра постигнут је договор да Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване Зоне безбједности што је и учињено закључно са 17. септембром.

„Намјерна сила“ услиједила је двадесетак дана након пада Републике Српске Крајине. Када се погледа развој догађаја тог августа 1995. године, јасно је да је циљ био слабљење моћи Војске Републике Српске, која је била у знатној борбеној предности у односу на непријатеља. Истовремено са „Намјерном силом“ покренута је и Нато акција „Мртво око“ чији је циљ био онеспособљавање против-ваздушног система одбране Војске Републике Српске. Том приликом бомбардован је радар на Јахорини.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име