Нектар пиво

0
495

Када једном посјетите Бањалуку можда вам разлог посјете неће дозволити да осјетите Бањалуку тако што ћете да видите њене најпознатије брендове. Можда нећете имати прилику да видите Врбас, попнете се на Бањ брдо, тврђаву Кастел или да посјетите неку добру спортску манифестацију или кафану. Можда нећете стићи ни да прошетате Крајишком љепотицом и увјерите се у истинитост прича о њеним прелијепим житељкама и алејама. Али, без сумње, тешко да ћете отићи из Бањалуке а да не пробате Нектар пиво.

Нектар пиво је најпрепознатљивији бренд Бањалучке индустрије са најдужом традицијом. Ово пиво се прави од најбољих састојака и оригиналног рецепта који датира још из 1873. године. Оснивачи пиваре су редовници самостана Марија Звијезда из реда Траписта. Манастир се и данас налази у близини Пиваре а читаво насеље на сјеверозападу Бањалуке задржало је назив-Траписти.

Траписти припадају редовничком реду који живи по правилима светог Бенедикта. Ред Траписта се први пут спомиње у 17. вијеку појавом реформаторског покрета који је започео у самостану Нотер Дам де ла Трапе. По том самостану добијају и име. Распрострањени су по читавом свијету. Карактеристика за тај ред је да из цркви износе све што је сувишно, мото реда је тишина и рад. За њих се повезује обавеза шутње премда нису завјетовани на њу. Између молитви дан им мора бити испуњен радом, пошто по њиховим ријечима ђаво борави у нераду. У читавом свијету су познати по томе што су организовали различите облике производње и за своју производњу везали локално становништво које је радило на њиховим имањима. Гдје год су долазили организовали су производњу сира, пива, сукна и своје производе су продавали на локалном тржишту.

Просјечан конзумент Нектар пива није упознат са овим чињеницама. Чак и већина конзумената Нектара из Бањалуке сматра да се поменуто насеље зове Лазарево. Међутим, у дубини душе су захвални редовницима и њиховом доприносу запошљавању локалног становништва те настанку и развоју Нектар пива. Додуше, и љубитељи Нектара се често могу затећи како ћуте и раде конзумирајући пиво али то су углавном повремене радне акције и мобе које трају не дуже од једног поподнева током којег се пије пиво.

Елем, Траписти у Бањалуку долазе половином 19. вијека. Купују земљу у Делибашином селу, оснивају самостан и почињу са својим дјеловањем. Мало је позната чињеница да Траписти у то вријеме почињу са производњом сира. У данима највеће производње производили су и до 400 килограма сира дневно. Осим тога, прозводили су макароне и сукна, а заслужни су за изградњу прве хидроцентрале и једног моста на ријеци Врбас која пресјеца то насеље.

Данас је тај мост употребљив само за пјешаке а хидроцентрала се користи само за фотографисање. Топла препорука искусних пивопија је да посјетите ресторан „Златна Кригла“ који се налази на истој адреси као и Бањалучка пивара. Још топлија препорука је да након конзумирања хладног пива и укусне хране „Златну криглу“ напустите управо пјешке преко споменутог моста. У супротном, вожњом преко новог моста, ризикујете да вас заустави полиција која спремно очекује оне који се занесу у конзумацији пива. За оне који се мало више занесу у испијању рутинска контрола након новог моста може завршити тек ујутру у оближњој полицијској станици „Лазарево“.

За нашу причу о Нектару важно је подсјетити да је од свих послова којим су се бавили Траписти до данас остала само производња пива.

Пивара је након другог свјетског рата национализована тј. прелази у власниство државе. Током 1975. године ушла је у састав агроиндустријског пољопривредног комбината “Босанска Крајина“, чија је чланица била до 1989. године, када је иступањем постала самостално предузеће. У току 1991. године извршена је промјена структуре власништва и “Бањалучка пивара“ је регистрована као акционарско друштво у мјешовитој својини, при чему је један дио капитала остао у друштвеној својини, а други дио капитала је продајом интерних акција радницима, постао акцијски. Касније, на основу законских прописа, капитал предузећа у друштвеном власништву постаје поново – државни. Истовремено “Бањалучка пивара“ је проглашена предузећем од интереса за Републику Српску.

Почетком 2003. године долази до преноса државног капитала у акцијски, чиме Бањалучка пивара постаје акционарско друштво. Крајем 2004. године окончана су инвестициона улагања у модернизацију и проширење производних погона, чиме је производни капацитет подигнут на 1.000.000 хл пива годишње. Све на радост просјечног пивопије који и не зна за ове промјене правне форме његове омиљене пиваре.

Данас је Бањалучка пивара опредјељена за јачање домаће производње али и праћење и задовољење потреба својих потрошача и купаца. Највиши стандарди квалитета које испуњава приликом сваког корака у производњи пива, врхунске сировине које користи и најсавременија технологија производње и пуњења пива, сврставају Бањалучку пивару међу најмодерније пиваре у региону.

Током 2012. представљен је нови изглед пива и замијењено је око десет милиона боца Нектара. Тим потезом је заокружен вишегодишњи рад на модернизацији Бањалучке пиваре, али и начињен велики велики корак према профитабилном пословању које карактерише већа усмјереност ка купцима и њиховим жељама. Тада је амбалажа добила садашњи изглед, укусног, хладног пива у свијетлозеленој боци-по узору на иностране марке пива. Од 2014. године Бањалучка пивара је почела пуњење бренда Кастел пива у лименке.

Кастел пиво је златно лагер пиво, чисте ароме и пријатног освежавајућег укуса. Направљено је од најфинијих састојака са посебно одабраним сортама хмеља који га чине веома питким и свежим.

Сљедећи битан бренд је класично баварско Калтенберг пиво-пилс пиво префињеног ускуса и одличне свежине, и данас се производи по њемачком Закону о чистоћи пива тзв. „Reinheitsgebot“.

Најинтересантнији бренд је пиво Црни Ђорђе-премиум црно пиво са снажном аромом карамелног прженог слада. Својом природном бојом и богатом пјеном ово пиво представља прави ужитак за познаваоце доброг укуса.

Такође, Бањалучка пивара је током последње четири године креирала чак четири нова укуса ароматизованих пива Нектар лимун, Нектар грејп, Нектар рибизла и Нектар ананас који већ постали апсолутни лидери на тржишту ароматизованих пива у Босни и Херцеговини. Ова пива садрже 60 одсто правог воћног сока, 40 одсто пива, те 2% алкохола.

Срећом по просјечног становника наше државе, пиво, вино и ракија су била и остала омиљена алкохолна пиће већине становништва на овим просторима. Ту се ништа није промјенило годинама. Разлика између „онда“ и „сада“ је у чињеници да су домаћа пива и вина некад била омиљена пића док је данас ситуација нешто другачија. Страна пива су преузела лидерску позицију. Срећом, ракије нема из увоза. Упркос чињеници да домаће пиваре имају капацитет да задовоље потребе становништва, због непостојања система заштите домаћих произвођача и даље се највише конзумира пиво из увоза. Међутим, када једном пробате Нектар пиво неће вам више пасти на памет да експериментишете са скупим увозним укусима.

Пиво се препоручуеј расхлађено на пет степени у свакој прилици. Прије, током и послије ручка или провода.

На крају крајева, ако немате домаћу производњу, немате запослење, а самим тим ни доприносе и порезе-дакле немате привреду која функционише. Према томе, као потрошач и љубитељ пива можете да учините више него што мислите да можете да угодите и себи а и помогнете држави.

Произвођач: Бањалучка пивара а.д. Бања Лука.

Препоруке: Ако пијете пиво клоните се свих уређаја који имају тастатуру. Јутро након конзумације пива боли вас глава много више ако сте током конзумирања пива размјењивали електронске поруке са женом, дјевојком, шефом, комшиницом или комшијом.

Предности:                                      Недостаци:

Укус                                                  Не постоје

Цијена

Амбалажа

 

 

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име

Услови коментарисања: