Пећина Говјештица – дивља рогатичка љепотица

0
606

Пећина Говјештица се налази у кањону ријеке Праче, општина Рогатица, на надморској висини 580 м (улаз), дужине 9682 м, са великим улазом који је истовремено и извор. Недуго послије улаза главни ходник се рачва на сјевернозападни и југоисточни крак. Сјевернозападни крак још увијек је отворен за даља испитивања и напредовања.

За Говјештицу се знало када и за Бањ Стијену, из времена изградње пруге уског колосјека Сарајево-Вишеград 1906. године, само што је Говјештицу без савремене спелеолошке опреме било тешко савладати. Одмах на старту треба прећи прву препреку – језерце чије димензије варирају у зависности од количине падавина. У сушном периоду то уопште није проблем, када је пречник језера само 8 метара, али зна ниво воде да порасте за три метра и троструко буде шире, па је тада сувише тешко и опасно прећи језеро. У то вријеме најдаље се отишло око 100 метара, о чему свједочи потпис из 1911. године, и ту се испријечила вертикала од 20 метара, гдје је потребно користити технику пењања на ужету.

Наредних сто година тишину Говјештице је реметио једино мали водопад између првог и другог језера, све док нису дошли италијански спелеолози из Италије и уз сарадњу са Центром за крш и спелеологију Сарајево, почели истраживања пећине.

Од 2010. године, међународни тим спелеолога из Италије и Босне и Херцеговине (Сарајево и Високо) започео је ново, детаљно истраживање ових предјела, укључујући и плато масива Романије. Истражено је и документовано неколико нових пећина, направљена је детаљна мапа Мрачне пећине којом је потврђена њена раније процијењена дужина од 1200 метара, али најзначајнији и најинтересантнији резултати истраживања долазе истраживањем пећине Говјештице, са дужином до сада нацртаних канала износи око 7600 метара.

Истражени подземни пролази који укључују и неколико великих дворана, нису само значајни због својих димензија, већ они имају јако важне природне, научне и естетске вриједности. У пећини је пронађена велика колонија шишмиша, од отприлике хиљаду јединки, што потврђује и велики депозит од гуаноа. Широка распрострањеност троглобитске врсте Anthroherpon cylindricollis је добар знак за будућа истраживања подземног биодиверзитета. У пећини је такође откривен и велики депозит костију Ursus spelaeus-a, а у неколико пролаза зидови пећине су прекривени са још увијек неидентификованим фосилима који потичу из периода формирања стијена пећине.

Већина пећине је прекривена украсима велике естетске вриједности, како због облика тако и због њихових димензија. Поједини пролази у пећини испуњени су прелијепим кристалима калцита и необичним хеликтитима. Пећина има још потенцијала за нова истраживања, како са становишта истраживања нових, неоткривених канала, тако и са становишта научних истраживања.

Многобројне вертикале, неколико језера, сифони и ријека у удаљеним дијеловима пећине, те понори преко 60 метара дубине, чине Говјештицу и веома опасном. Пећина није само значајна због својих димензија, већ она има своју природну, естетску и научну вриједност. Велика колонија шишмиша од отприлике хиљаду јединки, пронађена у пећини, као и значајне количине костију пећинског медвједа (Ursus Speleus), процјењене на 20000 година старости, широка распрострањеност трогболитске врсте Anthroherpon cylindricollis, као и украси велике естетске вриједности, чине Говјештицу једном од најљепших пећина БиХ.

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име

Услови коментарисања: