Пећина извора мокрањске Миљацке

0
2042

Пећина извора Мокрањске Миљацке се налази на крају села Мокро, недалеко од Кадиног Села у засеоку Врело, у подножју кречњачког масива Градина, око седам километара од Мокрог и неких 10-ак километара од Пала. Улаз у пећину се налази на самом почетку котлине у стијенама које се спуштају према котлини и ријеци која извире из ње испод виса званог Мала Градина. То је најдужа и најљепша пећина у БиХ.

Пружа фантастичне могућности за екстремни (авантуристички) туризам који ће искључити било какву употребу електричног освјетљења или грађевинских радова у њеној унутрашњости, тако да се доживљава са више емоција и поштовања.

У пећини су пронађене животињске врсте потпуно нове за науку, што би требало да потврде резултати даљих научних испитивања. Температура воде је око 6,2 степена Целзијуса и захтијева коришћење специјалне опреме, јер је дужи боравак у пећини без ње немогућ.

Улаз је окренут према југу, ширине 4 метра, а висине 5 метара на надморској висини 1100 метара. Улаз у пећину отежава вода која у зависности од количине падавина чини улаз лакше или теже проходним. У доба с више падавина улазак је отежан, а дубина воде на самом улазу може бити и до 50 цм, те се не препоручује улазак у објекат у овом периоду. Међутим, ако је доба са мало падавина висина воде је око 20 цм па је улазак доста лакши, и може се ући у пећину 30-ак метара без неких великих проблема.

На 35-ом метру пећине се налази мање језеро које се може прећи лијевом страном користећи се косим дијелом зида пећине гдје је вода најплића. Послије овог језера налази се друго језеро, које је веће и дубље око 6 метара дужине и 2 метра ширине са дубином воде око 1.5 метар, а које је одвојено мањим насипом од предходног. За прелазак овог језера препоручљиво је кориштење чамца.

Фосилни дио пећине који почиње након 11.5 метара језера уласком у прву дворану одмах импресионира богатством пећинског накита који се у њој налази. Прва дворана се са десне стране одмах на почетку при изласку из дијела са водом након успињање пода од неких 5м продужава за око 15-ак метара у виду већег канала ширине 10 метара, висине 5 метара.

Дворана даље наставља лагано савијајући десно, губећи на висини плафона до 6 метара, сужавањем у пролаз 10 метара ширине, дужине 40 метара. Под цијелог овог фосилног дијела прекривен је кадама које су испуњење водом или су биле потпуно суве. Након проласка кроз пролаз, преко када испуњених водом, долази се у другу дворану ширине 15 метара у којој је плафон висине 15-ак метара. Дворана је веома богата пећинским накитом попут пизолита, великог броја цјевчица, а сталактити и сталагмити преовладавају који у пар наврата праве стубове.

Из ове дворане се проласком кроз слишан пролаз као и предходни кроз каде испуњене водом, само мање дужине од 10 метара, долази до треће дворане. Друга и трећа дворана су такође спојене још једним каналом који се налази на десној страни при крају друге дворане. Овај канал, дужине 50 метара ширине 4 метра са висином од 1.5 метара и веома богат пећинским украсима, сухог пода излази на почетку треће дворане са десне стране.

Трећа дворана је нешто мањег промјера него претходне двије, 15 метара ширине са нешто нижим плафоном од око 7 метара. Проласком између сталагмита који се налазе на излазу из ове дворане слиједећи смијер пружања канала који непрестано мијења ширину на 10 метара од истих долазимо до једног бочног канала који се са десне стране прикључује на главни канал из којег активно тече вода у главни канал. Овај бочни канал је дужине 70 метара, ширине 4 метра са доста спуштеним плафоном висине 1 метар који након 5 метара пада на 30-ак цм од површине воде. Канал се завршава спуштањем плафона до површине воде са малом дубином те је даље немогуће проћи.

Главни канал од овог дијела даље наставља, слиједећи свој смјер преко када дјелимично испуњених водом, са висином плафона од око 7 метара са ширином 6 метара дужине 50 метара до четврте дворане. Ова дворана је ширине 20-ак метара са плафоном висине 10-ак метара уједно и посљедња дворана овог дијела пећина. На лијевој страни дворане на висини од 3 метра налази се један бочни канал дужине 15 метара који завршава уским димњаком ширине 50 цм испуњен глином кроз који дотиче вода у доба великих падавина. И ова дворана као и цијели овај фосилни дио је веома богата пећинским накитом попут, саљева, сталактита, сталагмита, када испуњених водом као и сухих, као и конулита.

У овом фосилном дијелу пећине налази се још пар бочних канала, који се налазе на бочним дијеловима главног канала, а који су на приличној висине од пода главног канала који се нису испитали због њиховог неприступачног положаја.

Ово је опис првих 1000 метара пећине које је радило Спортско планинарско друштво Но Лимит. Даља истраживања на пећини се настављају и она су достигла 6800 м у дубину, што представља највећи истраживачки подухват у Босни и Херцеговини и пећину извора Мокрањске Миљацке ставља испред Вјетренице (6700 м) као највећу пећину у БиХ.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име