Бивши сенатор Републике Српске и дугогодишњи директор бањалучког Економског института Душко Јакшић преминуо је јуче у Бањалуци у 84. години.

Комеморативна сједница биће одржана сутра у 11.00 часова у Малој сали Банског двора, а сахрана у 14.00 часова на гробљу Бараковац, општина Челинац.

Душко Јакшић рођен је 1936. године у Челинцу. Гимназију је завршио 1955. године у Бањалуци, Електротехнички факултет 1961. у Београду, магистрирао на Економском факултету у Загребу 1979. године и докторирао на Факултету организационих наука 1985. године у Београду.

Након заршетка студија Јакшић се вратио у родни град и каријеру започео у фабрици "Руди Чајавец" у којој је прошао кроз све фазе производног процеса и управљања, од конструктора преко директора Института до техничког директора ове компаније.

Јакшић је дао велики допринос у развоју нових производа, освајању нових технологија и отварању нових фабрика и, посебно, изласку ове компаније на међународно тржиште.

Стручним и научним радовима, али и личним ангажовањем, Јакшић је учинио много на објективизацији положаја српског народа у БиХ и уклањању општеприсутних санкција међународних фактора, а представљао је Републику Српску на бројним међународним форумима.

У професионалној каријери Јакшић је остварио и веома запажену улогу у сарадњи са Привредном комором Републике Српске и посебно са Академијом наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) учествујући у скоро свим научним скуповима које је Академија организовала.

Пола вијека дуго радно ангажовање Јакшић је завршио 2013. године на мјесту савјетника предсједника Владе Републике Српске.

Био је члан Сената Републике Српске у два сазива, објавио је четири књиге "Електрична опрема моторних возила", Техничка књига, Београд 1974. године, "Република Српска - простор, становништво, ресурси" Народна универзитетска библиотека "Петар Кочић", Бањалука 1995. године, "Постдејтонска стварност и перспектива", Атлантик ББ Бањалука, "Брчко - маказе над пупчаником", Институт за геополитичке студије, Београд 1997. године.

Јакшић је био добитник многих признања, а једно од њих је Повеља 800 година манастира Хиландар и ктитор је Цркве Свете Петке у родном Бараковцу.