ПРИРОДНЕ ДЈЕВОЈКЕ: Врста у изумирању!

0
949

За све ОНЕ које су, у времену изопачених вриједности, остале исте и тако постале ДРУГАЧИЈЕ… Поменула сам само неке од њих којих сам се у првом тренутку сјетила и које су ме највисе инспирисале да ово напишем, и колико мјеста је било… али поменула бих још многе и посвећујем га СВИМ мојим драгим пријатељицама, другарицама и познаницама… У нади да ће и наша дјеца једног дана управо тако постати другачија …

Оне не носе увијек штикле, оне носе високе ПОТПЕТИЦЕ, не носе старке зато што је модерно, већ зато што су то радиле још као КЛИНКЕ.

Оне не користе кармин већ РУЖ, црвени могу да понесу у свакој прилици јер су им усне у облику слова М а не О.

Оне не пишу поруке и мејлове, оне и када куцкају, куцкају ПИСМО.

Оне увијек радије БИРАЈУ да из мајице извири чипкана бретела, него препумпани балон, јер ЧИПКА је секси… а не гума.

Ако се тетовирају, оне то раде зато што је ЛИЧНО, не зато што подиже цијену.

Ако заплачу, оне заплачу уз ЦРНО-БИЈЕЛИ ФИЛМ, не уз Бренин стих или Reality програм..

Оне БРОЈ телефона не диктирају, оне га испишу НА ДЛАНУ…

Оне, када одлутају, не грицкају заноктице око вештачких канџи, оне грицкају ВРХ ОЛОВКЕ, Не смију се кроз зубе, смију се ГЛАСНО, јер искрен природан ОСМИЈЕХ нема цијену.

Оне не показују СРЕДЊИ ПРСТ, оне НАМИГНУ… а порука остане иста.

Оне не играју, оне плешу и тада не мијешају, оне ВРЦКАЈУ. Оне скину ципеле и кроз свој град ХОДАЈУ БОСЕ зато што су срећне, не зато што су пијане.

Оне, када иду на ријеку, носе купаћи, а не вештачке ТРЕПАВИЦЕ, и више воле да им на сунцу изгори ВРХ НОСА под шеширом, него гузица под лампом, немају црте од соларијума, већ од чипканих бретела. Оне на ПЛАЖУ не носе пудер и ратничке боје за лице, већ оловке за цртање по каменчићима и писање разгледница.

Оне, умјесто да упале климу у колима, увијек прво отворе све прозоре и РАСТРЕСУ КОСУ.

Оне, када желе да су СЕКСИ, умјесто топ мајичице и мини сукњице, облаче БИЈЕЛУ мушку КОШУЉУ,

Опуштају се уз ПУЦКЕТАЊЕ коцке леда и СТАРЕ ПЛОЧЕ, Оне се уз ШАМПАЊАЦ и народњаке не пуће већ смију. Када чују трубу помисле на ЈАЗЗ, не на гучу. ПОЗОРИШТЕ не обилазе или само посећују… стално му се враћају.

Оне САЊАЈУ увијек У БОЈИ, тако јако и стварно да се снови и у сну остварују.

Оне љубав воде ДОДИРОМ.

Оне не маштају о чудима, оне ЧУДА стварају и живе.

ОНЕ СУ ДРУГАЧИЈЕ ЗАТО ШТО СУ ОДУВИЈЕК ОСТАЈАЛЕ ИСТЕ.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име