Сјећање на Соњу Савић, урбану икону 80-их

0
211

На данашњи дан 1961. рођена је глумица Соња Савић, која би данас напунила 56 година. Међу људима који су је познавали остала је упамћена као особа која је зрачила добротом и харизмом, а публика ће је памтити по маестралним улогама у остварењима „Уна“, „Шећерна водица“, „Давитељ против давитеља“, „Живот је леп“ или „Ми нисмо анђели“.

Млада, несхваћена и чудна – овим ријечима често су описивали глумицу Соњу Савић. Али детаљи из њеног живота су мало познати јавности.

Из родног Чачка долази у Београд како би се опробала у глуми коју је највише вољела. Уписује Факултет драмских умјетности у класи Миње Дедић, а заједно са њом у том периоду глуму студирају Зоран Цвијановић, Светислав Гонцић, Жарко Лаушевић, Бранимир Брстина и многи други.

Већ од самог почетка бављења глумом, пратиле су је контроверзне приче. Једном приликом је на питање новинарке да ли је у емотивној вези са Радетом Шербеџијом, са којим је снимила чувени филм “Уна”, прекинула интервју.

Са друге стране, на питање с ким се дружи када не снима филмове и серије, она је одговорила:

– Хм, да! Ја имам неку срећу- чујеш колико пута то спомињем да изгледа као да стварно имам много среће, а ја је, у ствари уопште немам; ја сам један несретна дјвојка. Дружим се са ширим кругом људи с којима сам одрасла негде петнаест година,- изјавила је Соња једном приликом.

Временом је започела дружење са Миланом Младеновићем и читавим саставом групе “ЕКВ”. Многи кажу да управо тада долази први пут у контакт са наркотицима, али и упознаје своју велику и једину љубав, џез музичара Влајка Лалића. Многи кажу да је маштала да постане његова супруга.

Знала је да каже да један од најтежих тренутка у њеном животу, поред смрти оца, јесте дан када је Влајко прерано напустио овај свијет 1990. Усљед велике олује, његов једрењак је потонуо, а Соња је мјесецима касније била у депресији због смрти. Одмах потом, одлази у Словенију гдје је остала скоро десет година, вратила се у Србију и посветила филму, али не у тој мјери у којој је то прије чинила.

Многи кажу да је тада ушла у проблеме које доноси конзумирање кокаина и хероина. Током једног интервјуа новинар ју је упитао да ли користи неку од врста наркотика, она је без размишљања одговорила да јој је највећа жеља да ради чисте главе и срца, али да је проблем тај што камера све види:

– Не, нисам конзумирала, осим у друштву у којем се конзумиралo уз алкохол. Ан женерал! Једино канабис може да ме помјери у неке више сфере и да ме отвори за слављеничко осјећање овог биједног и јадног свијета. Овдје се протура ђубре од дроге као наркотички тренд. Амброзије су се користиле за церемоније у старим цивилизацијама за највише аристократске родове,– рекла је Соња.

Али пороци су јој дошли главе 23. септембра 2008. године када је у стану у Курсулиној улици пронађена мртва. Љекари су могли да констатују смрт, а према званичним подацима након обдукције преминула је усљед превелике дозе наркотика у 48. години живота.

Многи су за њу говорили да је испред свог времена, тако да није на одмет да се присјетимо њених ријечи и дјела.

„Ја сам била срећна кад сам пронашла људе који су једнако несрећни као ја.“

„Некада сам хтела и да се удам, да будем конзервативна, да имам децу, нисам јурила фрајере, а прогласили су да имам сиду, да се дрогирам. Боже опрости, сачувај и саклони! Можда сам у другој половини живота постала то што су жељели! Можда…“

И поред богате филмографије, која броји више од 50 филмских и тв наслова, Соња Савић је сматрала да је занемарена и недовољно схваћена на овдашњој културној сцени.

У посљедњих десетак година повремено се повлачила из јавности и посвећивала алтернативној умјетности у области експерименталног филма, театра, музике и мултимедија.

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име

Услови коментарисања: