Србе и Русе спаја дубоко духовно сродство

0
190

Патријарах московски и цијеле Русије Кирил рекао је да српски и руски народ спаја дубоко духовно сродство које произлази из православне вјере коју исповједају и из заједничког словенског поријекла.

Његова светост у интервју за портал „Искра“ наводи да о Србији увијек размишља са посебним осјећањима, те да руског човјека увијек обузме невјероватан осјећај кад долази у Србију.

„Немате осећај да сте у страној земљи. Напротив, осећате се као код куће, окружени браћом. Наше земље заиста имају много тога заједничког. Пре свега, наравно, то је наша заједничка вера, заједничке духовне и моралне вредности, блиске културе и тесне историјске везе. Између наших народа постоје дуге и чврсте везе љубави, и што је најважније те везе се манифестују на најнепосреднији, свакодневан начин, на приватном плану, у личној, међусобној комуникацији људи“, истакао је патријарх Кирил у интервјуу за портал „Искра“.

Управо због тога, каже патријарах Кирил, за њега су посјете Србији, поклоњење светињама и разговори са православним људима у Србији увијек радосни догађаји које ишчекује, јер сваки пут доживи тај незаборавни осјећај искрене братске љубави и духовног јединства у Христу.

„Наше народе спаја дубоко духовно сродство које произлази из православне вере коју исповедају Срби и Руси и из заједничког словенског порекла. Историја руско-српских односа потиче од прапочетака свесловенске православне цивилизације. Ако се осврнемо на историју, видећемо колико су, захваљујући божанском провиђењу, тесно испреплетене судбине наша два народа“, истакао је патријар Кирил.

Он је нагласио да су се кроз историју српски и руски народ држали заједно током тешких искушења. „Русија је током Првог светског рата подржавала Србију. А када се у Русији десила револуција и власт преузели ратоборни богоборци, Србија, која се и сама мучила са последицама рата, примила је велики број избеглица из Русије и прихватила их као род рођени“, навео је патријарх Кирил.

СРБИ И РУСИ МОРАЈУ ЗАЈЕДНО, РАМЕ УЗ РАМЕ ДА ОЧУВАЈУ ДУХОВНИ ИДЕНТИТЕТ

Он је навео да се и данас суочавамо са новим озбиљним искушењима, те да у појединим европским земљама све већи утицај имају снаге које желе да изгурају религију на маргине живота савременог човјека, да обесцјене традиционалне моралне принципе, релативизују етичке стандарде и наметну друштву грешне кодексе понашања, између осталог, и у многим православним земљама.

„Ми православни, Срби и Руси, позвани смо да као и раније станемо раме уз раме у овој борби за наш духовни идентитет, за очување православне цивилизације, бранећи Богом дати брак као заједницу мушкарца и жене, вредности људског живота од зачећа до природне смрти, не подлежући пред лажним искушењима спољашњег материјалног благостања и не заводећи се лажним идејама о људској слободи и срећи“, нагласио је патријарх московски и цијеле Русије.

На питање како као духовни поглавар највеће православне цркве на свијету гледа на патње обичних руских људи, посебно оних на Донбасу и на другим мјестима, патријарх Кирил је рекао да бол и патња било које од његове дјеце, гдје год да су, је његова лични бол и патња.

„Догађаји који се сада одигравају у Украјини, братоубилачки сукоб који траје на југоистоку земље, патње многих људи који трпе глад и лишавања су рана која не зараста у мом срцу, предмет сталне жалости и молитве Господу. Црква нас све позива да се ревносно молимо. Као што је изванредно некада рекла Његова светост патријарх српски Павле, молитва је најдубљи израз отпора злу, најузвишенији одговор људима који га чине.

И ево већ неколико година у свим храмовима Руске Православне Цркве свакодневно се уздижу посебне молитве за мир на украјинској земљи, за искорењивање сваке злобе и превазилажење подела, за то да непријатељ човечанства прекине да изазива смуту и непријатељство између браће по вери. Ја молим српски народ да подели ову молитву са нама“, поручио је патријасх московски и цијеле Русије.

ЗАМКЕ, ИСКУШЕЊА И ИЗАЗОВИ

Говорећи о изазовима са којима се данас суочава Православље, патријарх Кирил је рекао да су замке и искушења непријатеља људског рода исте данас као и увијек, само можда софистицираније и лукавије.

„Али у целини људска природа се упркос сменама епоха не мења – људи се и даље воле и мрзе, издају једни друге и жртвују се зарад ближњих, падају у грех и кају се, враћајући се Богу. И зато су је и данас, као и пре стотину, хиљаду година, патристичка дела најбољи уџбеник о духовном животу. Важно је само да овај уџбеник не скупља прашину на полици, па због тога би наши пастири и теолози требало да формулишу патристичка искуства језиком разумљивим за савременог човека“, навео је патријарх Кирил.

Са друге стране, каже он, свједоци смо колико брзо данас долази до цивилизацијских промјена, суочавамо се са тако сложеном реалношћу и компликованим питањима, на која не можемо увијек пронаћи одговоре чак ни у пребогатом насљеђу Светих отаца.

„Једно од тих важних и озбиљних питања односи се на убрзан развој информационих технологија. Поред корисних могућности које се отварају пред нама, овај развој крије у себи и цијели низ опасности за духовни живот човека. Наравно, као код било ког другог инструмента, важно је како се он примењује: ниједна ствар сама по себи није ни добра ни зла, са моралног становишта она је неутрална, али је човек слободан да је употреби за добре или не баш добре намере. Ножем се може и резати хлеб и убити човек. Овде важи принцип опозиције ‘употреба – злоупотреба’. Што је софистициранији и савршенији инструмент то је теже одредити где је та танка линија која када се пређе инструмент почиње више штетити него користити“, појаснио је патријарх Кирил.

Он је навео да постоји још једна одлика која је карактеристична за наше вријеме, која га као патријарха изузетно брине, а то је наметање перцепције гријеха као посебне врсте норме, чак и путем законодавних механизама.

„Заправо под слоганима о људским правима и слободама уводи се опасна идеологија у којој нема места за појмове као што су грех, истина, добро или зло. Деструктивну снагу ових идеја многи, нажалост, потцењују, и чак је представљају као некакво достигнуће људске цивилизације чији је главни идеал неограничена слобода. Овај концепт негира вредност моралних принципа у животу друштва, његова природа је аморална и неизбежно води у деградацију и дезинтеграцију друштвених институција“, упозорио је патријарх Кирил.

Он је нагласио да је данас важно да православни хришћани из различитих земаља искажу своје јединство, своју саборност, да не дозволе да их спољне силе скрајну од доношења одлука о сопственој будућности.

„Ми морамо пронаћи начин да свима покажемо снагу своје вере, нашу способност да стварамо породицу, заједницу, државу на бази добра и правде. Данас, као и увек, позвани смо да чврсто сведочимо свету о Христу Распетом и Ускрслом, да штитимо јеванђелске вредности и аутентичност наше вере пред лицем побестијалог света. Не бојмо се да искрено разобличимо грех као одговор на позив да будемо ‘толерантни’. А ако то не будемо чинили, ако пристанемо на кршење Божанске заповести, издаћемо Хрста који је преузео на Себе наше грехове“, појаснио је патријарх Кирил.

КОСОВО – МЈЕСТО МУЧЕНИШТВА И ЗАВЈЕТОВАЊА

Говорећи о Косову, спаљеним манастирима и браћи која се тамо кришом моле Богу и крсте, патријарх Кирил је нагласио да је Косово свето мјесто, мјесто мучеништва и завјетовања.

„Оно ће заувек чувати сећања на све који су тамо пострадали, исто као што ће и камење катедрале Свете Софије вечно памтити божанске литургије које су се служиле међу њеним зидовима. Морамо увек имати на уму да Бог има Свој суд и Своју правду, које се тако често разликују од људске представе о томе.

Са непроменивим молитвеним осећањем мислим о Косову и трудим се да се у својим молитвама сетим свих оних који данас тамо храбро и нимало лако служе. Косово нам је свима наук, исто као што нам је наук и подвиг новомученика Руске Цркве у 20. веку. То је наук верности Христу и исповедању вере упркос свим страшним мукама и искушењима које на нас шаље свет. И колико је само важно да се у таквим тренуцима не заборави да Бог није у сили него у правди“, рекао је патријарх Кирил.

РАЗГОВОР СА БОГОМ, СТВАРНА ПРИЈАТЕЉСТВА И ПОРОДИЧНА СРЕЋА – ПУТ ДО БЛГОСТАЊА

На питање шта чинити када је савремени човјек у потрази за материјалним богатством престигао себе, има све и нема ништа, а жели и хоће још, патријарх Кирил је нагласио да би требало чешће се питати: „Шта ћу од ових земаљских блага понети са собом у гроб? Шта ми од свега тога може помоћи пред Божјим Судом“, јер искрени одговори на ова питања помажу код духовног отрежњења човјека.

Он је подсјетио на изреку једног од руских подвижника из 19. вијека Светог Тихона Задонског који је рекао да се увијек треба сјетити вјечности и ништа на земљи пожељети нећеш.

„Значи ли то да нам ништа материјално није потребно? Не, у земаљском животу морамо користити различите ствари. Сама по себе брига о овоземаљском благостању није никакав грех. Човек ради и труди се да благоустроји свој живот и живот својих ближњих. Свети Тихон је једноставно хтео да каже да не би требало да се везујемо за ствари, да не смемо овоземаљским бригама заменити мисли о Богу и главном циљу нашег постојања – спасењу. И када изгубимо осећај за меру у тој бризи, када за нас ствари постану објекат непрекидне потрошње, као вода или храна, тада то већ постаје алармантан симптом пројаве духовне болести“, појаснио је патријарх Кирил.

Међутим, каже он, не може се побјећи ни од себе, ни од Бога. „Најновији модел смартфона никада неће моћи да замени квалитетан духовни живот, радост општења са Богом кроз Свете тајне, стварна пријатељства и породичну срећу. То је оно за чиме треба трагати да би се пронашло право благостање“, поручио је патријарх Кирил.

РАСКОЛ ЈЕ РАНА ЗА ЦРКВУ

На питање како гледа на расколе у многим православним црквама и куда то води, патријарх Кирил истиче да је раскол знак тешке духовне болести, невјеровања у Бога и Његову реч. „Расколник, на жалост, нешто друго претпоставља Господу и Његовим заповестима: секуларне идеологије, политичке страсти, личне амбиције, надмене фантазије о томе да је он један, са неколико сарадника, остао у праву, док је комплетно васељенско Православље у заблуди.

Веома је жалосно то видети, али раскол је увек праћен опадањем, духовно стање оних који су се супротставили Цркви постаје све горе и горе“, упозорио је патријарх москвоски и цијеле Русије.

Он је нагласио да је раскол увијек рана за Цркву, али прије свега то је рана за саме расколнике, које Црква, бринући се за спасење њихових душа, позива на покајање и помирење.

Братство у Христу подразумијева и разумијевање оних којих нас не воле, а на питање колико ћемо још имати снаге за опрост, Његова светости патријарх Кирил каже да хришћани немају избора.

„Праштање је неопходан услов за љубав. Ми хришћани, нисмо само позвани да волимо, као што смо позвани на испуњење заповеди. Позвани смо да покажемо другима исту љубав којом нас је волео Сам Господ Исус: ‘Волите једни друге, као што вас Ја волех, да се ви волите међу собом’. Основа Његове љубави према нама је жртвовање и безусловна љубав. Сетите се речи Спаситеља на Крсту, упућене Оцу Небеском: ‘Опрости им, не знају шта раде’. То није никакво племенито, попустљиво праштање. То су речи љубави коју брине само једно – љубав према ближњем. Чак и када те тај ближњи разапиње“, појаснио је патријарх Кирил, додајући да унутрашње духовно искуство људи који знају шта је стварно опраштање свједочи да оно није слабост, већ права снага.

СРПСКИ НАРОД ДА БУДЕ ПРЕДАН ВЈЕРИ

Његова светост је у интервју за портал „Искра“ поручио српском народу да буде ревносно предан вјери у Христа, кога је једном примио свим срцем, према коме је пронио љубав кроз вијекове, пролазећи кроз многе трагедије и кризе.

„Ако духовним погледом сагледамо живот савременог света, видећемо да ни финансијске кризе, ни политичка расположења нису оно што исцрпљује снагу људима. Савремени човек пати првенствено од тешког недостатка праве љубави. Обавеза сваког хришћанина је да открије ту љубав људима, речима и делом да сведочи о истинском Извору ове љубави. Оно што бих пожелео нашој српској браћи и сестрама је да чувају православну веру, да разумом, срцем и душом спознају учење Христово“, нагласио је патријарх Кирил.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име