Стари град Зворник

0
244

Зворник, град уз лијеву обалу Дрине с подграђем истог имена, 74 km од ушћа ове ријеке у Саву и 53 km од Сребренице, средишта босанског рударства средњега вијека, сматрао се кључем Дрине, а и у његовој околини било је руда.

Зворник се по први пут спомиње 1412 године. Од 1433 до пада деспотовине 1459. године био је у саставу Србије. Турци су га заузели 1463. Због прелаза преко Дрине имао је Зворник у средњем вијеку као и касније велику важност. Подграђе је прије турске окупације, а и касније било спојено кулама и зидинама с главном кулом, што је стајала на 407 м високом Велавнику. Био је то врло јак град и бранио је пут према Сребреници, Сарајеву и Тузли.

Турци су град проширили, и тако су овдје настала два града: Горњи и Доњи. Подграђе се развило у већу варош. По опису Евлије Челебије, била су овдје два града с једним диздаром и 150 чувара. Ту је био амбар, чатрња и кула за муницију. Пред градом стајао је топ дуг педесет педаља, кроз који се могао човјек провући. Овај топ спомиње и Француз Quiclet. По његовом опису град је био у слабом стању, што је лако схватљиво, јер је Зворник послије 1526. Године изгубио своју стратешку важност, али ју је поновно задобио након 1699. Послије Карловачког мира зворнички је град без сумње више пута поправљан, али до нас су допрли писани подаци о томе само из 1777. и 1849. Од XVIII вијека оба зворничка града имају своје диздаре напосе, а Зворник је од истог времена сијело и капетаније.

Док је Зворник био у турској власти, четири је пута био опсједан. Године 1464. опсједали су га Мађари, а 1688, 1717. и 1737. Аустријанци.

Након што је Матија Корвин одбио Турке од Јајца 1464 године, опсјео је Зворник. Опсада је трајала од 8. 10. до 9. 11. Војска је бројила 26—30.000 момака, а водио ју је Мирко Запоља. Чим је босански санџакбег Мехмедбег Минет-оглу сазнао да краљ гради мост преко Саве код Раче, опремио је у зворнички град 500 по избор јунака под заповједништвом Скендербега Михал-оглу. Корвин је довео под Зворник бројне топове и друге справе за опсаду. Пошто је добро осигурао пут, којим би могла доћи турска помоћ, почео је тући град из топова, а онда је заповједио јуриш. И све је било узалуд. Зворничка је посада у тешком моменту сазнала да јој се спрема помоћ и то ју је силно охрабрило. Ова је вијест код Мађара створила панику и краљ је дигао опсаду и скоро у дивљем бијегу повукао се преко Саве. У приказивању узрока повлачењу, као и у хронологији, понешто се разликују Талоци и Трухелка.

Године 1688. заузели су Аустријанци на краће вријеме Зворник. Око 4000 избјеглица склонило се у Сарајево и чим су се Аустријанци повукли, они се повратише у свој завичај. Друге двије опсаде биле су безуспјешне. При задњој опсади заробио је дапаче Ахмед-паша нешто војника и заплијенио разне справе. О овим опсадама говоре народне пјесме у Хорманнову зборнику (књ. I. бр. 15 и 16).

Од зворничких диздара по имену су ми познати: Абдулгани-ага, син Алијагин, 1711, Османага 1803 и Сулејманага, син Мустафагин. Овај задњи био је диздар Доњег града и умро је прије 23.03.1818. Тимар Абдулгани-агин био је у селу Табунџи. Године 1838. град је пронађен у добром стању. Тада је у овом граду било 85 топова, од тога 46 у арсеналу. Осим тога био је добро снабдијевен муницијом и храном. Турци су у њему држали посаду до 1878 године. И аустро-угарска управа држала је у Зворнику своју посаду све до 1918. Од 1878. град је знатно поправљен. Од краја XVIII вијека сматрао се Зворник најтврђим градом Босне.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име