Танасић ајвар

0
553

Знате ону сцену из филма Добар, лош, зао када тројица десперадоса повлаче пиштоље да виде ко ће задњи остати? Клинт Иствуд и компанија?

Кунем се да се та сцена одиграла у мојој кухињи прије једно мјесец-два. Само што су се тачно у подне окупила три ајвара да се види који је најбољи.

Клинт Иствуд је наравно био јунак наше приче – Танасић ајвар са цијеном од око 4,5 КМ.

Лош је био неки индустријски ајвар са брендом великог малотрговинског ланца из западног нам сусједства са цијеном од око 3 КМ, који ничим осим цијеном и није интересантан.

Зао је био један македонски ајвар са цијеном од око 8 КМ. Управо овај задњи је био разлог за окупљање будући да је моја мајка утврдила да би он могао бити бољи од Танасића.

Иако немам проблема са вишком килограма, мени је та тврдња звучала као јерес. Чуј неко бољи од Танасића?! Па од како сам пробао Танасића, не желим да купим ниједан други ајвар. За адекватну замјену признајем само домаће ајваре произведене у кућној радиности. И то искључиво првих петнаест дана по производњи.

Након дегустације свих кандидата од стране четири референтне особе, Танасић ајвар је одлуком велике већине гласова (тачније 75 % гласова) проглашен побједником, чиме је одбранио шпампионску титулу. Онај македонски ајвар је свакако добар, али питање ко је укуснији је ствар финеса, док је Танасићев ајвар цјеновно много приступачнији.

Као што рекох, основна његова предност је што је нешто најближе свјежом домаћем ајвару што сам пробао. Онај осјећај да су хљеб и ајвар једно и да можете да поједете читав хљеб са њим се јавља само код домаћих ајвара и Танасића, а код других ајвара не.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име