Није битна сезона битна је Она – Јахорина

0
107

Јахорина – најљепша је планина Босне и Херцеговине и шире, бар тако кажу. Ипак, Јахорина је „прича за себе“ и заиста прва, бар када је планински туризам у питању. Смјештајни капацитети, ски стазе и укупна изграђена инфраструктура сврставају је у ред најпопуларнијих туристичких дестинација у овом дијелу Балкана.

Међутим, међу горе набројаним, Јахорина се издваја по још једном критеријуму – Олимпијска планина!

Синоним „Олимпијска планина“ или „Олимпијска љепотица“ Јахорина је стекла јер су се великим дијелом баш на њој одржале чувене четрнаесете зимске Олимпијске игре у Сарајеву 1984. године надомак кога се позиционирала и Јахорина. Не кажемо случајно „чувене“ Олимпијске игре у Сарајеву. Наиме, поред оних у Барселони ’92. године, кажу упућени, ово је била Олимпијада која је свом граду домаћину донијела највећи, такорећи максималан, препород у, дословно, сваком смислу. Такође, званично су то до тада биле најбоље организоване зимске олимпијске игре (МОК), а незванично су то и дан данас.

Интересантна је и прича о поријеклу имена Јахорине које у оригиналу гласи „Јаворина“, по стаблу планинског или грчког Јавора (лат. acer heldreichii) карактеристичном за ову планину. Име „Јахорина“ потиче из доба турске окупације захваљујући гласовној промени „В“ у „Х“ карактеристичној за турски језик.

Иначе, огромна стабла грчког јавора су природна атракција и заштитни симбол Јахорине. Уједно, Јахорина је најсјеверније станиште ове врсте дрвета.

Препознатљив мотив са Јахорине су густе шуме и бистри планински извори и потоци пребогати рибом. Стога, Јахорина је популарна и привлачна и за риболов као и за излетнике и екскурзисте током читаве године, не само зими. Јахорина је, између осталог, богата и купином, малином, боровницом, брусницом, јагодом и наном као и биљкама: зовом, маслачком и кантарионом.

Јахорина припада систему Динарских алпа. Налази се на надморској висини од 1 300 до 1 900 м а њен највиши врх је Огорјелица са 1 916 метара надморске висине. Удаљеност од  Сарајева око 30 км и Пала око 15 км ову туристичку дестинацију чини још атрактивнијом и погоднијом за зимовање.

Поред свих наведених љепота, погодности и специфичних карактеристика Јахорина, олимпијска љепотица са почетка приче, пропада.

„Олимпијски центар Јахорина“ АД налази се у већинском власништву ИРБ Републике Српске, око 86%, те се поставља питање да ли је, зашто и коме у интересу да овај туристички дијамант у власништву Владе РС пропада?

У октобру ове године Олимпијском центру Јахорина уплаћена је заостала субвенција од 250.000 КМ за прошлу сезону, о овој сезони нико и не говори, а само што није почела.

Да „туга“ буде већа прије пар дана ОЦ „Јахорина“ остаје и без дирекотора, Велибора Лазаревића, који је поднио оставку на мјесто директора ОЦ „Јахорина“ и који је „незадовољан односом власти према Олимпијском центру “Јахорина“ и немогућношћу да нешто битније промијени“ како су сви медији пренијели.

Отварање сезоне Јахорина 2016. је увелико заказано за период од 16. до 18. децембра, али и овдје се може поставити питање како ће се уопште отворити сезона ако је већ од раније познато да је и претходна једва „одрађена“, а тек за предстојећу је све неизвјесно иако из ОЦ „Јахорина“ тврде да су спремни.

Велибор Лазаревић, сада већ бивши директор ОЦ Јахорина, истакао је раније да је послједња субвенција коју су добили била планирана за припрему прошле сезоне, коју су некако прегурали, иако су имали проблем са недостатком снијега, а да прогнозе за предстојећу сезону нису оптимистичне.

Прије почетка сезоне, а и током читаве године, апелује се на Владу РС да се пронађе рјешење за Јахорину, да су потребна много већа средства за почетак сезоне него што се кроз субвенције добије, али нити одговора има, а ни рјешење се не назире.

Највеће губитке ОЦ Јахорина су у претходном периоду проузроковале наслијеђене пресуде за измирења обавеза. Прије пет година се код ИРБ-а ОЦ задужио обвезницама за 15 милиона КМ, како би обавили докапитализацију. Тада је јасно и назначено да, уколико не буду могли да финансирају редовно ту исплату, да се обвезнице конвертују у капитал, што би значило да би ИРБ само повећао власништво у Олимпијском центру, које је тренутно 86 одсто. Међутим ИРБ је умјесто тога поднијела тужбу и добила правоснажну пресуду. Само за камате ОЦ, треба да исплати ИРБ-у пет милиона КМ. Од тада је ИРБ-у плаћено 400.000 КМ за камате.

Да иронија буде већа, овај однос у коме су ОЦ Јахорина и ИРБ РС може ријешити Влада РС отписивањем дуга, као што је донијела одлуку у мају ове године да се сва потраживања од “Упи” према ОЦ Јахорина отписују, а ово предузеће је 100 одсто у власништву Владе РС, баш као што је и ИРБ РС.

У ресорном министарству кажу да су учинили што су могли. Још се надају да ће постићи договор са “Скијалиштима Србије” која су раније најавила да су заинтересована да улажу у овај зимски центар. Међутим, њихов услов је био да се ријеше сва дуговања.

Мастер план за Јахорину, који је донесен 2006. године, истекао је ове године, а од планираних активности проведено је тек 20 одсто. Нових инвестиција нема и ако се ништа не предузме ОЦ Јахорина ће изгубити корак са осталим ски центрима у региону како сада ствари стоје.

Када се говори о Јахорини увијек се акценат ставља на зимску сезону и све активности које се спроводе уско су везане само за ову сезону, док потенцијали које Јахорина као планина и сам ОЦ имају током цијеле године остају у запећку.

Љетни туризам се понекад и спомене, али углавном остаје на спомињању и евентуално неко мртво слово на папиру, нико још ништа и не покреће, а развој ове гране би значио приход и током још једне сезоне у години не само за ОЦ већ и за предузетнике који од сезоне до сезоне егзистирају на Јахорини.

У овом моменту се може поставити и питање шта су ти исти предузетници предузели или учинили да ОЦ и Јахорина као планина не дођу у ту ситуацију у којој су сад?

Напомињемо да ово питање није безразложно, јер исти ти предузетници на Јахорини се појаве два до три мјесеца док траје сезона, улажу само и искључиво у своје објекте, од којих добро живе, а приликом „изостанка снијега“ односно „пропале сезоне“ не узимају у обзир појаву глобалног затопљавања и промјене климатских услова на читавој планети Земљи већ брже-боље затраже од надлежних „да се на Јахорини прогласи стање елементарне непогоде“ због недостатка снијега.

Како год да се заврши ова прича, било напрасним процватом туризма у свим сезонама, било стечајем ОЦ Јахорина који многи предвиђају, што је много извјесније, чињеница је да сви горе поменути на свој начин имају један недомаћински однос према природном богатству по коме смо широм свијета познати, а сад нам пред очима пропада.

Још једна сезона је пред нама, још два мјесеца претварања да је све уреду, наравно ако буде снијега, а онда све испочетка као и претходних година.

Постави одговор

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име