УНЕСKО: Српско коло је нова културна баштина човјечанства

0
137

Српско коло, традиционални народни плес уписан је на Репрзентативну листу нематеријалне културне баштине човјечанства.

Како пише на сајту „УНЕСКО-а“, српско коло је колективни плес који изводе плесачи који међусобно формирају ланац, и обично се крећу по кружној линији држећи се за руке. Изводи се уз пратњу музике на приватним и јавним окупљањима и „укључује чланове локалне заједнице.“

„Културно умјетничка друштва и народно плесне трупе су такође важни носиоци и практичари овог плеса. Коло има важну интегративну друштвену функцију, његујући колективне идентитете и носи ознаку локалних и регионалних заједничких идентитета“ саопштио је УНЕСКО.

Коло се игра током прослава најважнијих догађаја у животима појединаца и зеједница.

„Директно учешће је најчешћи начин преношења вјештина, а вјешти плесачи мотивишу друге играче. Међутим, може да се научи и преко образовних система, у балетским и музичким школама, пише на порталу „УНЕСКО-а“.

Одлуку о упису кола донио је 7. децембра 2017. године Међувладин комитет за очување нематеријалног културног насљеђа, на свом 12. редовном засједању које се одржава на острву Чеџу, у Јужној Кореји, објавио је Етнографски музеј у Београду.

Како се наводи у саопштењу објављеном на сајту Музеја, процедура за упис традиционалне народне игре коло на Репрезентативну листу нематеријалног култруног насљеђа човјечанства започета је на основу одлуке Националног комитета за нематеријално културно насљеђе у децембру 2015. године .

Центар за нематеријално културно насљеђе при Етнографском музеју у Београду припремио је номинацијски досије који је у марту 2016. године Министарство културе упутило у процедуру усвајања.

У саопштењу се наводи да је досије припремљен у сарадњи са предлагачима елемента за Унескову листу, Факултетом музичке умјетности, Ансамблом традиционалних игара „Коло“ и Центром за истраживање и очување традиционалних игара Србије.

Коло је најраспострањенија игра на територији цијеле Србије, а поред српског православног становништва, које га сматра обиљежјем националног идентитета, изводе га и друге етничке и конфесионалне заједнице.

Изводе га ланчано повезани играчи, уз музичку пратњу, коју играчи прате изводећи различите врсте корака.

Упис елемента на Унескову листу значи да ће овај дио нематеријалног културног насљеђа постати међународно видљивији, али и да ће различите заједнице јасније увидјети да дијеле заједничко наслеђе, подстаћи их да у већој мјери комуницирају и буду спремне да учествују у заједничким активностим, програмима и пројектима за очување и преношење елемента“, наводи се у саопштењу.

Коло играју сви и оно представља нараширенији и најживљи облик нашег културног насљеђа, па је то што је уврштено на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства, признање за богатство српске културне баштине и велики успјех за Србију, сагласни су саговорници Тањуга.

„Унеско је на овај начин послао лијепу поруку о Србији цијелом свету“, каже Здравко Ранисавлљевић, предавач Етнокореологије на ФМУ и истиче да је дио националног идентитета српског народа је препознат као вриједна културна категорија.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име