Витинка

0
375

Кажу да вода Витинка има јединствен хемијски састав. Не знам да ли то тачно. Нисам хемичар ни биолог. Међутим, више од хемисјког састава фасцинанатан ми је успон овог произвођача вода из Козлука код Зворника у посЉедњих петнаестак година. Ако постоји примјер фирме из Републике Српске која увијек вуче праве потезе у право вријеме онда је то Витинка.

Реномиране конкуренције из региона има колико хоћете, а у скорије вријеме у скоро сваком мјесту у Републици Српској неко покушава да отвори фабрику воде. Упркос чињеници да смо земља богата изворима скоро сви ти покушаји се завршавају неславно. За то вријеме Витинкин положај нико не може да наруши.

Појавили су се ниоткуд негдје крајем 1990-их и постали свакодневница на столовима грађана Републике Српске.

Заузимање тржишта Републике Српске био је прави блиц-криг. До почетка оног несретног рата у мојој породици, као вјероватно и у већини других породица у БиХ, пили су се само Књаз Милош, Раденска и Сарајевски кисељак. Не сјећам се да сам икад видио другу воду.

Почетком рата Раденска и Сарајевски кисељак нестају са сцене. Књаз Милош је једини опстао на трпезама. Међутим послије рата Књаз Милош је за већину становништва укључујући и моју маленкост био луксуз. Куповали сте га за госте, за славе и сличну. Онда се, као што сма рекао, крајем 1990-их појављује Витинка са безобразно ниским цијенама, које су ипак биле сразмјерно веће него што су то данас. Да ли се радило о ниским произвођачким цјенама или су тада још важиле царине на увозни Књаз Милош више није ни важно. Витинка се естаблирала.

Сјећам се да смо тих година, једном приликом враћајући се из посјете рођацима у Зворнику натоварили гепек нашег Југа са онолоко Витинки колико је могло да стане. Да се разумијемо, никад се шверцом и препорадајом нисам бавио. Толико је Витинка била повољнија, а опет довољно укусна за једну киселу воду да смо сматрали да смо сретни и богати што у гепеку носимо можда 20-25 флаша воде. Данас би ова сцена дјеловала тривијално.

И то је био само почетак. Поред класичне флаше Витинке од 1,5 литра ова фирма је континуирано проширивала понуду у складу са укусима и увијек погађала „у мету“. Данас је негазирана минерална вода скоро једнако популарна као и газирана. Компанија Витинка је у ту сврху направила посебан бренд Вивиа који дјелује лускузније од киселе воде па га многе „покондиране тикве“ користе мислећи да је помодни хрватске или србијански производ. Такође, прије пар година се на тржишту појавила Јана Sensatio, кисела вода са врло занимљивим укусом лимете и маракуле и одмах постала хит. Чак је и моћна Кока-Кола осјетила пад продаје у Босни након појаве ове воде. Витинка је реаговала у року од два-три мјесеца и на тржиште избацила Витинку Exotik која је за нијансу укуснија од хрватке Јане, али свакако много љепше упакована.

Заправо, стаклене флашице Exotika данас постају културолошки феномен у Републици Српској какав је од флашица Кока-Коле направио Роберт В. Вудрафт половином двадесетог вијека. Још само кад би ова компанија из Републике Српске нашла своје мјесто на ширем тржишту. Ипак, посматрајући њихов досадашњи развој не би ме изненадило да им и то пође за руком. Сретно им било!

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име