На данашњи дан

0
1174

Данас је Дан словенских просветитеља Ћирила и Методија, Грка из Солуна, оснивача словенске књижевности и твораца првог словенског писма – глагољице. То писмо створено је прилагођавањем грчке азбуке словенским гласовним потребама. На глагољицу су Ћирило и Методије превели више црквених књига. У просветитељском раду у Великој Моравској, гдjе их је на молбу кнеза Растислава послао византијски цар Михаило III, наишли су на велики отпор њемачких црквених великодостојника, па су морали да иду у Рим како би се правдали пред папом. Послије Ћирилове смрти у Риму, Методије је наставио мисионарски рад у Моравској и Панонији. Кад је умро, његови ученици су протјерани из Моравске, али су наставили рад међу Јужним Словенима.

1543. – У Пољској је умро Никола Коперник, славни реформатор астрономије који је умјесто геоцентричног поставио хелиоцентрични систем свијета.

1738. – Основана је методистичка црква. Она броји око 25 милиона вјерника, а дијели се на веслијевце и калвинисте.

1830. – Написана је песма „Mary Had A Little Lamb“.

1850. – Рођен је српски револуционар Афанасије Стојановић, једини учесник Париске комуне међу Јужним Словенима, који је 1871. рањен на барикадама. Послије пропасти Комуне, вратио се у Србију, гдје је двапут затваран, потом се склонио у Аустрију, а затим у Русију, гдје је умро и сахрањен уз највеће војне почасти.

1862. – Отворен је Вестминстерски мост на Темзи у Лондону.

1899. – У Бостону је отворена прва радионица за поправку аутомобила.

1899. – Рођен је српски архитекта Бранислав Којић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности, пројектант Уметничког павиљона на Калемегдану и старог дијела палате „Борба“. Један је од оснивача и дугогодишњих предсједника Групе архитеката модерног правца послије Првог свјетског рата. Дјела: „Пољопривредне зграде“, „Индустријска архитектура“, „Стара градска и сеоска архитектура у Србији“, „Сеоска архитектура и руризам“.

1903. – Рођен је Арам Хачатуријан, јерменски композитор. Његово стварање, основано углавном на јерменском музичком фолклору, одликује се богатством ритмике и инструменталних боја. Главна дјела: балети „Гајане“, „Спартак“, концерти за клавир, виолину и оркестар, симфоније, камерна музика…

1905. – Рођен је Михаил Шолохов, један од значајнијих руских писаца. Роман „Тихи Дон“, на којем је радио пуних 15 година, величанствена је епопеја живота донских Козака 1912-1922, незаборавна слика револуције. Добио је Нобелову награду за књижевност 1966. године. Дјела: „Приче са Дона“, „Азурна степа“, „Наука мржње“…

1915. – Томас Едисон открио је апарат помоћу којег је било могуће снимати телефонске разговоре.

1916. – У Великој Британији је уведена регрутна обавеза.

1921. – Изабран је први парламент у Сјеверној Ирској.

1926. – Отворена је Универзитетска библиотека у Београду, чија градња је уз помоћ Карнегијеве задужбине започета 1921, а завршена 1924. Била је то прва зграда у Србији намјенски грађена за библиотеку. Назив Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ добила је 1946.

1931. – Први пут је један воз опремљен клима-уређајем.

1954. – Основана је њемачка авио-компанија Луфтханса.

1954. – ИБМ је представио вакуумску цев – „електронски мозак“ – која је могла да обавља десет милиона операција на час.

1993. – После 30-годишњег грађанског рата, Еритреја је издејствовала независност од Етиопије.

Архива

Постави одговор

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име