Заборављено Сарајево – Хотел Европа

0
879

„Захваљујем овој кући у којој сам се увек добро осећао“ написао је Иво Андрић у Kњизи утисака хотела Европа 1972. године.

Јефтановићи и Сарајево

Блистава историја породице Јефтановић у Сарајеву започиње у другој половини XVII вијека када је Петар Јефтановић из Тузле дошао у град на Миљацки. Петров син Манојло био је веома значајна личност. Као предсједник Црквене Општине Сарајево много је урадио за православни живаљ. Међутим, по многима најзначајнија личност у родослову ове фамилије је свакако Глигорије Јефтановић.

Глигорије је био угледни српски политичар. Обављао је на многобројне функције, како у аустријској Влади тако и у Влади Краљевине СХС. Био је власник сарајевске „велике циглане“ а у каснијим годинама у својину је уписао и Шпрунгову кречану у Хаџићима. Као изузетно успјешан човјек оставио је велики траг и у архитектури Сарајева. Наиме, он је 1882. године изградио хотел „Европа“ који и данас представља угоститељски бисер овог града.

Хотел Европа, а не Еуропа

Глигорије Глиша Јефтановић добио је локацију за изградњу модерног хотела у близини Гази Хусрев-беговог безистана. Јефтановић је закопао темеље уз саме зидине Ташлихана а по свједочењима у темеље је убачен скупоцјени мермер. Ово импресивно здање пројектовао је чешки архитекта Карло Паржик.

Хотел је свечано отворен 12. децембра 1882. године. Више од једног вијека био је најрепрезентативнији објекат у Босни и Херцеговини. У Бечкој кафани, Плавом подруму, Златном ресторану али и у познатој башти хотела Европа служили су се како домаћи тако и свјетски специјалитети.

Међу најистакнутијим посјетиоцима треба истаћи маршала Тита, индијског државника Џавахарлала Нехруа, књижевника Иву Андрића те глумца Кирка Дагласа. Хотел Европа је учествовао у писању најсвјетлијих страница историје града Сарајева све до ратне 1992. године, када је претворен у логор за Србе а потом 1. августа те исте године и запаљен. Тада је некоме очигледно засметао, вјероватно због тога што је прије рата својим валцерима бацао сјену на звуке саза и шаргија са Башчаршије.

На свој рођендан, 12. децембра 2008. године, хотел је опет отворен. Данас носи име Јуроп (eng. Europe) и полако му се враћа значење пријератног симбола Сарајева.

Јефтановићи и национализација имовине

Због свега што је урадио за своје Сарајево, Глигорија Јефтановића су прозвали „зенџил“ Сарајлија што значи богати, лијепи, дебели и паметни. Улица у којој се налази хотел прозвана је његовим именом. Након Другог свјетског рата, имовина коју су Јефтановићи вијековима стицали на жалост је национализована.

Глигоријеви потомци данас живе у Америци а од своје ђедовине нису одустали. У тишини чекају да наступи неко поштеније вријеме када ће им све што посједују бити уредно враћено.

До тада, Сарајево ће у руху Јефтановића и даље сијати на разгледницама које обилазе цијели свијет. А ми ћемо највјероватнije и у овом случају заборавити шта су наши преци урадили за нас и због тога се постепено преобликовати у подстанаре у рођеној земљи.

Пише: Вукашин Беатовић

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име

Услови коментарисања: