“Заразили” смо дјецу таблетима и телефонима, а она са три године не знају да кажу ни мама ни тата

0
973

Од најранијег узраста дјеци дајемо таблете и мобилне телефоне, а то никако није добро. Сигурно се свакоме десило да малом дјетету, да би било мирно неко вријеме, да таблет или мобилни телефон да се занима. А онда то полако почиње да прелази у навику… Стручњаци упозоравју да тако нешто код мале дјеце може драстично да успори развој говора.

Паметни мобилни телефони и таблети који се дају сасвим малој дјеци један су од разлога због чега она све касније почињу да причају, постају све више лијена и незаинтересована за околину. Тако смо дошли у ситуацију да имамо армију дјеце која са двије или три године не изговарају ни мама ни тата или се чак толико повлаче у свој свијет да могу да дјелују као да су аутистична, кажу стручњаци.

Ера модерне технологије, поред развоја технолошке комуникације, донијела нам је и други, несавршен вид комуникације која није својствена човеку као социјалном бићу. Човек је постао неми посматрач. Када цијели овај процес примјенимо на дијете, поред “модерне хране”, “модерног радног времена”, “модерног одрастања”, имамо потомство које је у свеопштем кашњењу за неким давно постављеним нормама – упозорава логопед Неда Милошевић.

Она додаје да се дјеци врло често дају саџаји на енглеском језику, што је опет на његову штету.

Дјетету које још није овладало ни матерњим језиком није препоручиво да слуша садржаје на страном. Зато данас имамо армију дјеце која са двије или три године не изговарају ни мама ни тата, али знају да броје или изговоре боје на енглеском језику које најчешће опсесивно понављају, а не разумију га – појашањава Милошевић.

Лицем у лице, не кликом или преко тач скрина

Према њеним ријечима, посљедично имамо и изостанак учења двосмјерне комуникације, те најчешће таква дјеца не знају, односно нису научена да иницирају комуникацију на адекватан, вербалан, начин.

Читав је спектар начина комуникације који се развија прије појаве говора, а који се може развијати искључиво у живој, двосмјерној комуникацији – лицем у лице, не кликом или преко тач скрина.

Од најранијег узраста дјеци дајемо таблете и мобилне телефоне, а то никако није добро

Психотерапеут Зоран Миливојевић сматра да су игрице и сви садржаји, који су намијењени малој дјеци, добро психолошки осмишљени. Дијете добија задовољство, све је пуно шарених боја. Добијају чак и награду, уколико играју неке игице, јер прелазе нивое.

Понашају се као да су аутистична

С једне стране имају те игрице, тај неки свијет који им причињава задовољство, а са друге стране имају реалан свијет, који им је незанимљив. Пошто им је он досадан, они, и тако мали, једва чекају да се врате таблету, да гледају те садржаје који им причињавају задовољство. Због те незаинтересованости за спољни свијет, дјеца почињу да се понашају као да су аутистична – упозорава Миливојевић.

Најмлађи само неколико минута дневно

Како каже логопед, модеран начин живота осудио је породицу да дјетету од осам мјесеци старости, као стимулативно и забавно средство нуди телефон или таблет, свакодневно и по више сати. Ипак модерна технологија је реалност, свеприсутана је и неизбежна, зато из тога треба извући корист.

Постоје садржаји који су корисни и који могу благодетно да утичу на развој говора и језика, али наравно у одговарајућој мјери и искључиво на језику окружења. Такве садржаје не треба нудити више од неколико минута дневно и наравно бирати оне који су квалитетни и прилагођени узрасту. За старију дјецу коришћење таблета и мобилних телефона треба ограничити на пола сата дневно – савјетује логопед Неда Милошевић.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име