Зашто је за прво свемирско путовање одабрана баш Лајка?

0
162

При свемирској трци између Совјета и Американаца свака минута је значила, а колико год су били мотивисани међусобном конкуренцијом, научници су прије слања људи у свемир морали провјерити јесу ли такав пут жива бића уопште у стању преживјети.

Зато су, умјесто човјека, прво одлучили послати пса – и то на оно што су знали да ће бити пут с којег се никад неће вратити. У јеку свемирске трке, Савјети су 3. новембра 1957. године у свемир лансирали прво живо биће – мјешанку Лајку, која је трагично угинула истог дана.

Преживјела је руску зиму

Спутњик 2 лансиран је мање од мјесец дана након што су Руси лансирали први умјетни сателит Спутњик 1.

Никита Хрушчов тражио је од својих инжењера нови спектакл након лансирања првог сателита и тада је пала одлука да ће у орбиту лансирати животињу. Прије Лајке било је неколико покушаја с другим псима, али само у сврху прикупљања података о сналажењу у безгравитационом стању.

Три године стару мјешанку нашли су на московским улицама. Московске зиме и глад били су разлог због којег су научници мислили да би пас могао поднијети екстремне услове.

Зашто баш Лајка

Уз њу, припреме за лет су пролазили још и пси Албина и Мушка, али Лајку су одабрали из неколико разлога, објашњава руска биологиња Алилија Котовскаја, која је била и поносни Лајкин тренер.

Да би се пси прилагодили на боравак у капсули дугачкој само 80 центиметара, Котовскаја их је сваки дан премјештала у све мање и мање кавезе, а морали су проћи и тест са центрифугом која је симулирала снагу и буку лансирања сателита

Од свих других кандидата, управо је Лајка била најбоља на свим тестовима, а њена прилагодљивост постала је њено проклетство, пише Листверсе.

„Добро је било што је женка, јер при мокрењу није морала дизати ногу, па је самим тиме заузимала и мање мјеста. Уопштено, била је мала и прилагодљива, а у корист јој је ишло што брзо учи“, објаснила је Котовскаја.

Осим тога, Совјетима се свидјело што је Лајка фотогенична те је имала знатижељан поглед из којег као да се могла ишчитати интелигенција и доброта, а и само њено име носило је симболику.

Наиме, Лајка значи лавеж, а Совјети су доиста намјеравали „залајати“ на бахате Американце.

Знали су да ће умријети

„Није постојаo начин да Лајку вратимо назад и знали смо да ће умријети, па су се вече прије мисије сви чланови екипе дошли опростити с драгом Лајком“, прича Котовскаја.

Међутим, ово је била мисија у којој је смрт била једини исход. Очекивало се да ће Лајка угинути, а Спутњик 2 нису ни планирали вратити назад. Лајку су три дана уочи лансирања ставили у капсулу у којој је могла само сјести или лећи.

Током полијетања Лајкино се срце јако убрзало, а тек послије три сата се вратило у нормалу. Онда је, одједном, током деветог круга око Земље, температура у капсули нарасла до 40-ак степени Целзијуса.

Разлог је била премала изолованост од сунчевих зрака.

Спутњик 2 је након лансирања ушао у орбиту и мисија је проглашена успјешном, а Совјети су тврдили тада и како би Лајку могли спустити падобраном.

Међутим, током лета се одломио дио термалне изолације. Сензори на псу показали су како јој је пулс био три пута већи од нормалног и смиривање пулса трајало јој је три пута дуже од оног при тестовима на земљи.

Лагали су јавност

Лајка је била жртвована како би тестирали сигурност свемирских летова за људе, а тек 2002. откривено је како је стварно угинула и колико је дуго преживјела. Годинама су Руси тврдили како је Лајка безболно угинула у орбити након неколико дана лета. Чак су и планирали успавати Лајку након седамицу дана тестирања.

Међутим, сензори су већ пет до седам сати након лансирања показивали да нема знакова живота, открио је 2002. Димитриј Малашенков, један од научника који је радио на Спутњику 2.

Жао нам је због оног што смо направили… Док је летјелица била у четвртој орбити око Земље, научницима је било јасно да је Лајка угинула од стреса и високе температуре.

Малашенков је рекао како се показало да је у тако кратком времену било немогуће реализовати поуздан сyстем контроле температуре.

С Лајком је радио и научник Олег Газенко који је 1998. рекао како му је жао због њене смрти. Изјавио је како је рад са животињама за све био облик патње јер су се према њима понашали као према бебама које не могу причати.

„Како вријеме пролази, све више жалим због те мисије. Нисмо требали то направити. Из мисије нисмо научили довољно да би оправдали убиство пса“, рекао је Газенко.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име