Због чега је Господар прстенова постао омиљена филмска трилогија

0
286
Lord of the Rings: The Fellowship of the Ring (2001) poster

Зачетник модерне епске фантастике, Џон Р. Р. Толкин, средином педесетих година 20. вијека објављује дјело према ком је, захваљујући Питеру Џексону, снимљен и филм Господар прстенова.

Многим љубитељима епске фантастике Господар прстенова је постао омиљено жанровско филмско остварење. Иако епска фантастика представља специфичан жанр који можда нема велику публику, ова трилогија је често сврстана на листе најбољих филмских остварења.

Шта је то што гледаоце привлачи Господару прстенова?

Фродо Багинс је хобит који није заинтересован за пустоловине. Ипак, он ризикује свој живот носећи прстен у Мордор, а то нас доводи до питања – да ли људи увијек раде оно што желе или некада раде и оно што морају? Прстен ће, уколико доспије у Сауронове руке, значити побједу таме. Иако мален, он пријети да угрози читаво човјечанство.Фродо Багинс је одабран да понесе тај огроман терет јер моћ прстена неће дјеловати на њега онако како би дјеловала на неко друго биће. Бити истрајан значи опстати колико год било тешко или се чинило немогућим.Ако је одустајање од уништавања прстена значило да ће Гандалф бити разочаран и да ће Семова жртва избледети, Фродо није желио да у томе учествује.

Господар прстенова показује да је понекад тешко радити оно због чега други у нас вјерују. Зато је „мораш“ и „треба“ боље замијенити неким другим ријечима, попут „можеш“ и „желиш“.

Опасније је разочарање у самог себе од било које друге врсте разочарања.

Фродо: „Желио бих да прстен никада није дошао до мене, желио бих да се ништа од овога никада није десило“.

Гандалф: „Није на нама да о томе одлучујемо. Све о чему ми можемо одлучити јесте шта учинити са временом које нам је дато“.

Сукоб добра и зла и прелазак на мрачну страну

У кинематографији је добро често симболички приказано као нешто бијело и чисто, а зло као мрачно и блиско смрти. Међутим, Господар прстенова је успио да нам покаже да нешто што би требало да буде на страни добра, у својој бијелој одори, врло лако може да заузме мјесто на злој страни.

Саруман, најмоћнији од петорице чаробњака, требало би да штити човјечанство и супротставља се злу – али он је његов сљедбеник.

Како је могуће да неко одбаци идеале и окрене се потпуној супротности?

Толкинов измишљени свијет има много више сличности са савременим друштвом него што би вјешти избјегавачи епске фантастике могли и да претпоставе. Свједоци смо да се свакодневно дешавају различите неочекиване промјене које доводе до проблема, било да се ради о спорту, политици или нечему трећем.

Иако је најмоћнији чаробњак, Саруман ће преласком на Сауронову страну добити још већу моћ од оне коју тренутно посједује. Спреман је на тај потез, чак и по цијену тога да вјечно остане обиљежен као неко ко је подржао зло које би требало поразити.

Са друге стране, исконска борба добра и зла симболично приказана кроз сукоб Вилењака и Људи са Орцима такође је један од начина за директно раздвајање мрачне и свијетле стране.

Орци су некада били вилењаци, који су мучени и претварани у робове. Постали су онај облик живота који пријети да завлада свијетом уколико прстен доспије до Саурона, а њихов демонски изглед означава да припадају злу. Међутим, Орци су некада били вилењаци, али дошло је до преокрета. Битно је ко су Орци сада.

Ко је, заиста, Господар прстенова?

У суштини, назив би требало да се односи само на Саурона који жели да најмоћнији прстен има уз себе како би повратио своју давно изгубљену моћ. Међутим, да ли би се могло говорити о неколико различитих господара кроз чије је руке прстен прошао? Какав утицај прстен има на оне који нису Саурон?

Јединствени прстен или Прстен моћи је створио сам Саурон и у њему се налази извор његове снаге.

Он је доста сличан Волдеморовим хоркруксима у којима је смјештена његова душа. На тај начин, поседовање прстена омогућава Саурону да вјечно влада. Међутим, поред чињенице да је Прстен симбол Сауронове моћи, он је истовремено и симбол његове пропасти јер би његово уништење значило и крај таме.

Вилењачким словима, али на црном језику Мордора, на прстену је уклесано:

Један прстен да свима господари, један да за свима сеже, један прстен да све окупи и у тами их свеже.

Јединиствени је на свом путу прошао кроз руке различитих бића.

Моћ прстена је будила зло у ономе ко је његов тренутни господар – здраве умове овај прстен претвара у зле и опсједнуте.

Најбољи примјер је Смигол који је због превеликог утицаја који је прстен извршио на њега убио свог рођака и претворио се у Голума, чудно створење које живи на влажним, мочварним мјестима. Голумова опседнутост прстеном је приказана као шизофреност и депресивност. Голум показује докле може да доведе опсједнутост нечим.

Моћ и снага Јединственог нарочито велики утицај има на људе и то на оне који му се не умију одупријети. Обично привлачи оне који сањају о моћи, о слави, о томе да избјегну разочарање, као што је то случај са Исилдуром и Боромиром.

Прстен је нарочито опасан за чаробњаке и то је један од разлога зашто Гандалф није желио да носи прстен у Мордор него је то повјерио Фроду.

Такође, потајна жеља за моћи довела је до настанка Назгула. У питању су утваре које, преварене од стране Сауорна, живе попут сјенке и покушавају да поврате прстен. Он би им омогућио моћ због које су Саурону жртвовали свој људски облик.

Назгуле често упоређују са лакомим људима који желе да остваре своје циљеве не водећи рачуна о могућим посљедицама.

Господар прстенова је доказ да фикција некад може врло вијерно да покаже какав је свијет у којем живимо. Сваки измишљени свијет је, напослијетку, само посљедица многобројних паралела са стварношћу.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име