Све што је имала дала је српској дјеци и цркви – Да ли сте чули за Марију Трандафил?

0
445

Марија Поповић Трандафил (1816-1883) рођена у угледној ћурчијској породици, грчког поријекла. Удала се за Јована Трандафила, грчког трговца крзнима из Ердеља (Трансилванија), који овом женидбом добија право за насељавање у Нови Сад и статус слободног грађанина вароши. Тада купује кућу у Главној улици у коју се усељава са супругом. Веома брзо је успјешном трговином удвостручио свој капитал.

Зарађени новац Марија и Јован Трандафил улагали су прије свега у куповину кућа и у добротворне сврхе. Од 476 јутара земље формирали су фонд за школовање сиромашне, даровите дјеце. Један дио имовине поклонили су болницама у Новом Саду, Сомбору и Осијеку, а обновили су и Николајевску цркву у Новом Саду, иконостас Успенске цркве, као и јерменско-католичку цркву. Мермерни крст који се данас налази у Саборној цркви у Новом Саду, направљен је по налогу Марије Трандафил.

За вријеме Првог српско-турског рата (1876.) била је предсједница одбора за прикупљање помоћи рањеницима. Основала је Завод за српску православну сирочад, под управом Матице српске, а финансирала је и подизање здања Завода. Зграда је завршена 1912. године, када је у ово здање смештена и градска читаоница.

Марија Трандафил била је једна од оних које су својим ликом и дјелом задужиле наш народ. Често је називана највећом српском добротворком, а поред хуманитарног рада, дала је велики допринос и у културно-просвјетном развоју нације.

Пошто су Маријиним родитељима дјеца рано умрла, као и Маријина браћа, отац и мајка, читаву имовину породице Поповић остављају тестаментом својој кћерци.

Након смрти мужа, Јована Трандафила, Марија се враћа у своју родну кућу гдје и умире 1883. године. Тијела Трандафилових покопана су у крипти Николајевске цркве у Новом Саду. Сву своју имовину Марија је завјештала Српској православној цркви и Матици српској.

Након смрти Марије Трандафил, у локалу куће отворена је чувена апотека, а од 1913. године ту је радила Поповићева апотека која је национализована половином 20. вијека.

Послије њене смрти је основан фонд из кога су се школовали многи ђаци Српске велике гимназије. Дјеца су морала бити православне вјероисповести, али без разлике у народности, а трећина је била намјењена дјеци из Ердеља (Трансилваније). Њена највећа задужбина је био Завод за издржавање сироте и сиромашне дјеце у Новом Саду, о коме је требало да се стара Матица српска, а у случају њеног пресељења или укидања, православна општина у Новом Саду.

Имовина Марије Трандафил је послије рата, аграрном реформом експроприсана, чиме је нарушен тестамент. Сиротиште је после рата наставило са радом, али је био предвиђено за проширивање и реконструкцију у Дом за преваспитање младежи, који је неколико година касније затворен и од тада се у згради на Сајлову налази Ветеринарски институт.

У власништву Марије Трандафил су биле куће у Змај Јовиној, Пашићевој, Дунавској и Милетићевој улици и касније су завјештане Матици српској и новосадској црквеној православној општини.

На зградама се не налази никакво обиљежје о њеној задужбини.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име