Ако је свјетлост најбржа у универзуму, која је то друга најбржа ствар?

0
698

Брзина свјетлости је незамисливо посебна у нашем универзуму. Колико год чудно звучало, чак и ако свјетлост не би постојала, брзина свјетлости би и даље постојала и имала исту вриједност. Брзина свјетлости је дио геометрије простор-вријеме, аи чињеница да се свјетлост креће брзином свјетлости је космички закључак. Гравитација и такозвана ”јака сила” такође путују истом брзином.

ОК, значи неколико ствари дијеле прво мјесто као најбрже. Нас занима шта је на другом мјесту. Рецимо да на друго мјесто долази све остало. Теоретски, са довољно енергије можете скоро све натјерати да се креће брзином блиској брзини свјетлости. На пример, атомске честице (протони и електрони) па чак и атомска језгра, убрзавају се рутински до брзине блиске брзини свјетлости у софистицираним постројењима широм света. И сам универзум својим природним акцелераторима растура и толико убрзава честице, да је тешко рећи да ли се оне крећу близу брзине светости или управо том брзином. Али, оне се не крећу брзином свјетлости јер било шта што има масу не може се кретати том брзином.

Само краткотрајне, немасивне честице као што су свјетлосне честице (фотони), гравитационе честице (гравитони) и честице јаких сила (глуони) могу се кретати брзином свјетлости. Заправо, када фотони, гравитони или глуони реагују са материјом, ни они се не крећу поменутом брзином. То вам дође као ”с ким си такав си”; чим ове честице које немају масу напусте есенцијалну празнину вакуума и почну да реагују са материјом, више се не могу кретати брзином свјетлости.

Брзина свјетлости у вакууму износи тачно 299.792.458 m/s (приближно 300.000 km/s), односно 1.079.252.848,8 km/h. Она је један од важнијих појмова у Ајнштајновој Теорији релативности. Према истој теорији није могуће кретање брзинама већим од брзине свјетлости у вакууму.

Сад када смо то утврдили, можемо да вам понудимо највероватније друго мјесто на листи брзина. Прескочићемо свјетлост, гравитацију и јаку силу које путују у раствореној материји јер би се тако могло рећи да варамо – ако узмете нешто што се природно креће брзином свјетлости, и успорите га за мали дјелић његове брзине, наравно да ће бити неизбјежно близу брзини свјетлости. На правом другом мјесту се скоро сигурно налазе честице космичких зрака. Ови космички зраци су заправо атомске честице које се убрзавају до фантастичних енергија, захваљујући природним процесима у космосу.

Како такви акцелератори раде је још увек велика мистерија, али неке од честица космичких зрака које додирују нашу атмосферу имају заиста запањујућу енергију – с времена на вријеме појединачна честица космичког зрака која је мања од атома ће понети довољно енергије са собом да помјери мале уобичајене објекте око себе. Чак и ако би понијела енергију сразмјерну енергији једне муве, то би и даље била невероватна количина енергије за атомски фрагмент. Ове честице космичких зрака се крећу толико близу брзине свјетлости да би фото-финиш могао да одреди побједника!

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име