Андрићград: Kустурица уручио награду за животно дјело књижевнику Горану Петровићу

0
188
Фото: Дејан Божић/ РАС Србија

Директор Андрићевог института у Андрићграду Емир Kустурица уручио је данас у Андрићграду “Велику награду Иво Андрић” за животно дјело књижевнику Горану Петровићу.

Овогодишњи добитник награде за најбољу књигу у 2018. години за пјесничко дјело “Сонет и смрт”, у издању Српске књижевне задруге у Београду, Рајко Петров Ного због болести није могао да присуствује уручењу награде, али се писмено захвалио на награди и изразио жаљење због немогућности да присуствује.

Kустурица је нагласио да је прича о овој великој награди која носи име Иве Андрића дубоко скривена у Андрићевом погледу на мост, према претпоставци, из теткине куће.

– Гледајући у мост, Андрић је долазио до свих оних до тада, а ни касније невиђених имагинација – истакао је Kустурица.

Он је нагласио да је у његовом сјећању, када је прије 45 година стигао први пут у Вишеград, остало као најупечатљивије полустрову на којем је касније никао Андрићград, гдје је, као и Андрић, из свих углова посматрао мост и био фасциниран полуострвом и спојем Рзава и Дрине.

– Помислио сам како би било дивно да се овдје постави средњовијековни град. Захваљујући Милораду Додику и енергији која влада у Републици Српској, за коју сматрам да је најзначајнија од свих енергија гдје живи наш народ, створено је све ово гдје се данас налазимо и направљени су услови да истичемо оне који вриједе.

У данашњем свијету живимо не баш срећни оним што видимо и што нам се у фикцији представља. Не само ми, него и највеће силе свијета суочене су са фикцијом која потпуно деградира и прави дисторзију од нашег живота – нагласио је директор Андрићевог института.

Kустурица је рекао да су зато сви до сада награђени, као и овогодишњи лауреати, заправо, представници те мањине за коју би сви вољели да се веже већина.

С тога је, каже он, част да су данас у Андрићевом институту у Андрићграду награђени Рајко Петров Ного и Горан Петровић.

– Оно што је најважније и што је настављено као наша централна идеја још од додјеле прве “Велике награде Иво Андрић” јесте да књижевници који добију награду буду “и наши и свјетски” – истакао је Kустурица.

Он је оцијенио да је код Горана Петровића пренесена та штафета да се награда за животно дјело додјељује човјеку који је и код оног код кога и треба, и овђе и у свијету записан као велики писац.

Овогодишњи лауреат Горан Петровић захвалио је на признању које му је уручено, истичући да је Андрићево име велико и да је самим тим и њему указана велика част.

– Ћуприји од камена, граду од камена, придодајем неколико скромних каменчића – рекао је добитник “Велике награде Иво Андрић“.

Обраћајући се након уручења награде у Андрићевом институту, Петровић је рекао да се све збива на мјесту које је велико не само зато што мали Рзав придодаје матицу моћној Дрини, већ и зато што је ово мјесто заправо ушће.

– Без обзира на ширину воде, свако ушће је велико јер је место додира. Стога је и овај невелики град у, такође, невеликом граду велики – истакао је он.

Сасвим сигурно то је зато што је, каже Петровић, Андрићград мјесто симболичког сусрета улица и тргова, на трговима споменика, лукова и сводова, грађевина средњовијековне и савремене архитектуре, византијског, српског и исламског наслијеђа, смиреног Истока и “игривог” Запада, свјетовног и духовног призвука Медитерана и ођека планина.

– Некад све почиње архитектуром, а некад бива да грађевина, мада непомична, прерасте сопствену величину – рекао је Петровић.

Недалеко одавде, подсјетио је он, све је почело мостом који спаја двије обале, а онда је тај мост прерастао у роман “На Дрини ћуприја” који спаја свијетове.

– Захваљујући овом роману један писац, који је стварао на језику малобројног народа, постао је писац свеукупне судбине човечанства – нагласио је Петровић.

 

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име