Бањалучка виолинисткиња наступа са најпознатијим филхармонијама

0
100
Фото: Анадолија

Јована Раљић, млада виолинисткиња из Бањалуке посљедњих година широм Европе одржала је више од 300 концерата, а осим соло наступа у највећим европским концертним дворанама наступала је и са Бечком, Грачанском, Мађарском, Пољском и Финском филхармонијом, као и Чешким симфонијским оркестром.

Музиком се бави од малих ногу, почела је са двије, три године у дјечијем хору “Врапчићи”, а ово искуство много јој је значило у наставку каријере јер се ослободила треме и страха на сцени, па сада више не осјећа страх него потребу да буде на сцени и да своје емоције пренесе публици.

“Након тога када сам уписала музичку школу спонтано је дошла и виолина као избор и све је то на неки начин текло без неких планова”, рекла је Јована Раљић у разговору за Anadolu Agency (АА).

Прије пет година наставила је школовање у Аустрији, а тренутно је на мастер студијама у Бечу, које би требало да заврши у наредних годину дана. Поред студија има наступе по Европи у различитим врстама ансамбла или оркестра, а највише наступа соло. Поред виолине и даље се бави и пјевањем гдје се више окренула ка џез музици.

– Лијепа страна посла су путовања –

“Бављењем са двије врсте музике, гласом и виолином, сама себе на неки начин држим у балансу”, каже Раљић.

Поредећи џез и класичну музику објаснила је да јој џез пружа опуштање јер је доста слободан док у класичној музици ужива на други начин.

“Никад се нисам конкретно школовала у пјевању тако да увијек је то била једна врста одласка самој себи ономе што ја желим, како ја желим и увијек ми то пружи једну врсту смирења, али класична музика је сама по себи више стриктна и строга. Има доста правила, виолина као инструмент је толико комлексна да изнова сама себе подсјећам зашто сам то изабрала, а са друге стране ми буде и драго јер напредујем брже. Kласична музика ми пружа интелектуално задовољство, а џез више неко емоционално”, рекла је Јована Раљић.

Kада је прије седам година први пут наступила у концертној дворани у Бечу све јој је изгледало као сан, као нешто што се више неће поновити. Ипак када је уписала Академију све је кренуло спонтано без помоћи или утицаја.

“Свијет класичне музике доста се центрира у Аустрији тако да са свих страна свијета долазе умјетници и држе концерте. Полако смо се упознавали и неки су примјетили да има смисла то што радим и допало им се и почели су ме звати да сарађујем са њима првенствено преко диригената из различитих свјетских центара”, испричала је Јована Раљић и додала да је на тај начин добила прилику да наступа са најпознатијим европским симфонијским оркестрима и филхармонијама.

Kао изузетно лијепу стану свог посла издваја путовања, која јој тренутно одговара иако нема фиксно радно вријеме и плату, што би имала ако би у будућности била концерт мајстор неког симфонијског оркестра као стални члан.

Са друге стране имам толико слободе да се бацим у различите пројекте, да упознајем изврсне умјетнике и да кроз та искуства са различитим националностима и државама да се буквално осјећам као становник Европе или свијета, не као становник ове државе или неке друге“, истакла је Раљић.

Поредећи шансе за успјех у Босни и Херцеговини и другим земљама истакла је да постоји доста сличности, али да су особе из БиХ специфичан примјер јер је “поприлично тешко прећи на ту страну али онда кад се пређе даље је сасвим једноставно”, а успјех даје невјероватан осјећај поноса.

“У смислу талента и потенцијала ми не каснимо. Напротив упознала много Аустријанаца који су од рођења имали прилику да наступају у великим концертним дворанама, посјећују концерте, добијају часове од врхунских умјетника и на неки начин су остали на не чак ни просјечном нивоу. Тако да што се тиче потенцијала гарантујем да са наших простора имамо стварно много талената, али те све друге ствари које се дешавају једноставно спречавају не само у финансијском него и мотивационом смислу”, рекла је Јована Раљић.

Још у средњој музичкој школи примјетила је да “гура саму себе не знајући гдје иде”, али да некима можда треба подрстрек који не добију због сиутације каква је овдје, па нажалост и не напредују даље.

“Сигурна сам да сам остала овдје са истим талентом због околности не бих сигурно напредовала колико напредујем сад, јер тамо ипак сви долазе тако да је веће такмичење”, каже она.

Нагласила је да не осуђује због ситуације у БиХ обзиром да су буџети апсолутно неупоредиви између Аустрије и БиХ, а осим тога Аустрија има традицију класичне музике.

“То је њихова једна врста традиционалне музике тако да је потпуно разумљиво зашто ће бити већи напредак и стандард”, каже Раљић.

– Kонтинуитет долазака на концерте-

У посљедњих годину дана наступила је, између осталог, у Шпанији, Италији, Француској и Мађарској, а ове године очекује и више наступа јер је ступила у контакт са менаџерском агенцијом из Беча која ће јој у организационом смислу олакшати посао. У будућности намјерава за заузме позицију концерт мајстора у неком од оркестара, као прва виолина, јер вјерује да ће јој фиксни посао ипак постати примамљив.

Поредећи публику у БиХ и иностранству, нарочито у Аустрији истакла је да у тој земљи поред тога што постоји традиција и његовање класичне музике постоји континуитет долазака на концерте. Многи плаћају годишње претплате за концерте, а “због буџета држава и стандарда не очекује се овдје да се стави иста цијена карте као и у Аустрији”.

“Са друге, мало негативније стране ми имамо мало неку склоност да судимо прије него што бисмо нешто и чули. Тако да ми смо баш толико критички настројени да мени добро дође јер у смислу критике ако овдје добро прођем – било гдје сам супер”, истакла је Раљић и додала да се увијек радује наступима пред домаћом публиком када покаже колико је напредовала и добије позитивне реакције.

Младим музичарима поручила је да раде још више, а то би каже рекла и себи да је у њиховим годинама јер раније није била мотивисана као сада када вјежба по више од пет сати дневном

“Радити много, чак и када не знаш шта ће да се деси из тога, да је то једноставно нека врста личног задовољства, а не конкретан циљ. Мора да постоји континуитет у раду и генерално амбиција као нечему, али без љубави и личног задовољства нико не треба ништа да сили. У мом случају никав спољашњи утицај није допринио да одем негдје, тако да дефинитивно је могуће”, додала је Јована Раљић.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име