„Birdman“ – филм о опстанку у суровом свијету

0
105

Избачен на периферију холивудске сцене, системски одбијен човјек на крајњем мјесту гдје би могао да сабере утиске, у самотној тешкоћи која га је сналазила све чешће – ово је кратки опис главног протагонисте филма Birdman, Ригана Томсона.

Филм „Birdman“ је 2014. освојио Оскара за најбољи филм године, сценарио и режију. Улоге су играли Мајкл Китон, Ема Стоун, Едвард Нортон (звијезда филма Борилачки клуб), Зак Галифанакис, Наоми Вотс, Џереми Шамош. Редитељ са мало познатијим именом је Алехандро Гонзалес Иварити из Мексика.

Ово је модерна драму која говори о суманутој жељи за опстанком у каријеристичком свијету.

Бољка коју је Риган Томсон чувао љуто од својих противника, сад је била на отвореном за све очи да виде, за све непријатељске очи да посматрају. Филм прати комичну ескападу умјетника који покушава да реинтерпретира улогу из стрипа са истом жестином коју је имао прије двадесет година. Он је јавности познат по улози Човјека Птице у хит филмовима из прошлости. Али ништа више није исто као прије – он се нашао у необичном тјеснацу година и пића, затворен у просторије пропале холибудске блокбастер фирме.

У систему гдје опстају само најјачи, мора да подвоји свој ангажман ако мисли да сустигне преостали дио глумачке групе која ноншалантно живи своје животе.

Филм траје два сата и у току трајања филма звук бубња веома необично, мада на тренутке наивно, продубљује ситуације кроз које Риган пролази.

Проблеме који ничу један по један сачињавају интерперсонални односи: однос са главним глумцем његове представе, питање како да се постави у глумачкој каријери, а како са ћерком, како да испуни рокове задате себи и како да се отараси нервозе, психичког стреса која га доводи до крајње границе лудила…

Филм је састављен из фрагмената, а сниман уједно. Ово је један од филмова који користе такозвану Линчову технику снимања гдје садржина у тој мјери опчини и прене гледаоце да имају осјећај да су заиста на сету. Наравно, када се помене Линч, овај филм јасно показује референце на посљедице америчке поп културе, као и на остварења која је исто тако добро описују, ликове из Марвелове едиције и остале филмове о суперхеројима, али и на озбиљна остварења као што је Мелахолија Ларса фон Трира.

Филм можемо повезати и са познатим блокбастерима са европског континета. Симболика је очигледна и уопште не изгледа наметљиво, како је данас обичај. У неким тренуцима се чак игнорише присуство публике у гледалишту, а јунаци се понашају на начин виђен у нискобуџетним филмовима, што одаје утисак да се стварно ради о свакидашњој појави.

Један у низу коментара на овај филм је било баш то – да је филм представа ситуације у Холивуду данас.

Навике Ригана Томсона су исте као и навике било које звијзде – одатле је његов ангажман у овој улози веома интересантан. Он је Н лице које само мора да постиже. Увијек се нешто тражи, увијек нешто захтијева, а времена нема. Тако бар изгледа. Ту проблем времена постаје очигледан.

Друштво у ком се Риган Томсон налази не запажа његово скрајнуто постојање. Хоће ли се он одлучити за нешто неочекивано и потом урадити нешто несмотрено не вриједи откривати. То би свакако урушило оно што се постепено гради током цијелог филма и сметнуло разумијевање за главног јунака који се бори да се истакне на сцени пред нашим очима.

Пише: Милош Грмуша

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име