Болоња у Српској: Студенти брже до диплома, али нису оспособљени за посао

1
391
Banja Luka 05.02.2010 Podjela diploma na pravnom fakultetu u Banjaluci foto: Dejan Bozic

Болоњске реформе успјеле су да убрзају студирање у Српској, али су нам студије и даље сличније гимназијама, него европским факултетима.

Деценију након што је прва генерација студената уписала студије по новим принципима, већина предмета је једносеместрална, што омогућава да се факултети брже завршавају, али студенте и даље слабо оспособљавају за посао.

Док се на факултетима у иностранству стичу и практичне вјештине, неки наши студенти још су у ситуацији да бубају теорију, те да уче из застарјеле литературе. И практичан рад за вријеме студија, било у лабораторијама или у предузећима, заостаје за европским примјерима. Студенти се жале и на то да се код нас, ни након толико времена, још не зна шта све болоњске реформе подразумијевају.

Ректори два јавна универзитета у Српској оцјењују да је примјена болоњских принципа код нас тек дјелимично испунила очекивања.

„Болоња тражи једносеместралне предмете и брзо и ефикасно студирање, завршавање и укључивање у радни процес. Међутим, студирање у нашој регији још траје и по 6-7 година, што још није ефикасан систем. Са друге стране, ни тржиште рада се није промијенило у смислу да прихвата те студенте, а те двије промјене морају се истовремено дешавати“, истиче ректор Универзитета у Источном Сарајеву Стево Пашалић.

Нови модели

Сматра да се наши факултети тек морају мијењати, како би се на најбољи начин искористили капацитети студената, те пратиле брзе промјене на простору високог образовања у Европи.

„Сада постоје нови модели, а прије свега принцип цјеложивотног учења. Тај тренд је јако заступљен у свијету, нарочито у развијеним земљама, јер више не важи девиза посао за цијели живот, већ учење за читав живот. У САД, рецимо, прије само десет година нису ни постојала занимања која су данас најплаћенија. Морамо пратити те промјене и брзо прилагођавати своје студијске програме и студирање томе“, каже Пашалић.

Његов колега са Универзитета у Бањалуци, ректор Радослав Гајанин, истиче да се на факултетима примјењује већина болоњских принципа, али да то не значи да све тече као по лоју.

„Наши факултети организују студије на сва три циклуса, имамо упоредивости диплома са међународним, имамо међународну сарадњу, пренос бодова и слично, што су све захтјеви Болоњске декларације. Осим тога, предност Болоње је и то што предвиђа да предмети оптимално трају један семестар, па студенти лакше савладају такво градиво. То је и код нас заживјело и убрзало завршавање студија. Али и даље морамо инистирати на другим препорукума, а то је да се јасно дефинишу излазне компетенције наших студената. Бојим се да се на појединим факултетима и студијским програмима и даље инсистира на усвајању теоријских знања, а не на практичним компетенцијама студената када заврше те студије“, објашњава Гајанин.

По његовим ријечима, обавеза факултета, односно наставног кадра, требало би да буде да студентима кажу гдје ће наћи теоријске информације које им требају, али да је суштина у томе да студенте оспособе за посао који их чека.

Слаба мобилност

Универзитети у РС застају у још једном сегменту примјене болоњских принципа студирања – студентској размјени и мобилности. Мада већ десетак година учествују у европским програмима који омогућавају одлазак студената и наставника на неколико мјесеци студија у иностранству, те могућности су минимално искориштене.

По званичним истраживањима, у РС је тек око један одсто студената било на неком таквом програму, што је један од најнижих процената у Европи. Просјечна стопа мобилности у Европи је око десет одсто.

1 коментар

  1. Akademsko obrazovanje u Srpskoj se intenzivno srozava u posljednjih 10 godina. Dokaz tome su ne samo nesposobni i beskorisni diplomci već i kriminalci u odorama profesora koje takve diplmoce proizvode.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име